B.V.: Juèe je predsedndik SAD, Džordž Buš, i formalno ukinuo naredbu kojom su uvedene ekonomske sankcije Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Predsednik se veoma pohvalno izrazio o saradnji Srbije i Crne Gore i upozorio da æe SAD nastaviti da prate da li iko ugrožava mir na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, što je svakako upozorenje nekim elementima bivše Oslobodilaèke vojske Kosova i drugima. Proces unapredjenja odnosa izmedju SAD i Srbije i Crne Gore se nastavlja, mada kosovski Albanci imaju svoje prijatelje na Kaptiol hilu, tako da predsednik mora da postupa pažljivo. Medjutim, kako Srbija i Crna Gora pokazuju svoju saradnju i progresivnost, biæe sve lakše preduzimati svaki sledeæi korak.
B.M.: U kontekstu unapredjenja odnosa sa SAD, da li æe se Srbija i Crna Gora pridružiti “staroj” Evropi ili takozvanoj “novoj”?
B.V.: Srbija i Crna Gora i susedne zemlje Bugarska i Rumunija trebalo bi da ozbiljno razmotre moguænost ulaska u “novu Evropu” i da formiraju Asocijaciju slobodne trgovine, a ne da se slepo uèlanjuju u Evropsku uniju. Evropska unija je veštaèka trgovinska struktura sa ciljem da zaštiti nekompetentne ekonomije, posebno francusku. Ekonomije EU æe se narednih desetak godina kretati silaznom linijom. Asocijacija slobodne trgovine u istoènoj Evropi, u koju bi se tokom vremena ukljuèile i Rusija i SAD, uz istovremeno održavanje trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom, predstavlja pravi put za Srbiju i Crnu Goru. U medjuvremenu, imate primer amerièke kompanije “Ju-es stil” koja je veæ investirala u Srbiji. Onog momenta kada Srbija i Crna Gora budu ostvarile stabilnu trgovinsku platformu, kojom æe se omoguæiti strane investicije, ta zemlja æe procvetati. Sve to govori u prilog ulaska u “novu,” a ne “staru” Evropu Evropske unije.
B.M.: Šta mislite o predlogu SAD da neke evropske zemlje, ukljuèujuæi Srbiju i Crnu Goru, potpišu bilateralni sporazum o neizruèivanju amerièkih državljana optuženih za ratne zloèine ili genocid Medjunarodnom kriviènom sudu?
B.V.: Takav stav miriše na dvoliènost, ali mi ovde govorimo o èuvarima mira, a ne o ratnim sukobima. To je uglavnom odgovor na politièku zabrinutost u amerièkom Kongresu u pogledu novog Medjunrodnog kriviènog suda. Medjutim, zemlje sa kojima SAD žele da potpišu taj sporazum, trebalo bi takodje da zatraže da se potpišu simetrièni sporazumi, tako da ni njihovi èuvari mira ne bi mogli da budu šikanirani. Na primer, Belgijanci i drugi nastoje da izvedu pred sud Henrija Kisindžera, a neko je u Belgiji pokušao da povede parnicu protiv amerièkog generala Tomija Frenksa zbog njegovih akcija u Iraku. To su ozbiljne stvari i cela medjunarodna zajednica bi trebalo da razmotri takve sporazume i shvati da èuvare mira, ukoliko poèine zloèine, treba izvesti pred vojni sud, zatim nacionalni, a tek na kraju pred Medjunarodni krivièni sud, ako bi to uopšte trebalo da bude sluèaj.
B.M.: Da li bi potpisivanje ovakvog sporazuma sa SAD ugrozilo ulazak Srbije i Crne Gore u Evorpsku uniju?
B.V.: Kako su u pitanju èuvari mira, takav sporazum bi bio dekorativne (simboliène) prirode. Kao što se seæate, na poèeku rata sa Irakom, Francuska je upozorila deset istoènoevropskih zemalja da bi podrška SAD mogla da ugrozi njihovo uèlanjenje u Evropsku uniju. Pitam se zašto bi neka istoènoevropska zemlja želela da se pridruži neuspešnom ekonomskom sistemu Unije koja ih želi samo kao ekonomske kolonije. Odluka nekih istoènoevropskih zemalja o tom sporazumu manje je važna od one koja se svojevremeno odnosila na podršku ratu u Iraku. Mislim da su moguænosti negativnih posledica sada manje nego u prethodnom sluèaju.