Postoje razlièita objašnjenja o tome kada je poèeo da se obeležava Dan seæanja, koji se u Sjedinjenim Državama godinama slavio 30. maja. Prema jednoj verziji, tradicija je uspostavljena 30. maja 1866., kada su se žitelji Vaterloa, u državi Njujork, okupili na lokalnom groblju da polože cveæe na grobove palih u prethodne godine okonèanom graðanskom ratu. 1868., jedna organizacija severnjaèkih veterana graðanskog rata, na èijem je èelu bio bivši general Džon Logan, odluèila je da 30. maja obeležava Dan seæanja ukrašavanjem grobova poginulih saboraca. Nakon Prvog svetskog rata, amerièki Kongres je odluèio da se 30. maja odaje poèast svim Amerikancima poginulim u ratovima. Nacionalno groblje, koje od Vašingtona razdvaja reka Potomak, najpoznatije je u Sjedinjenim Državama. Na njemu se godišnje sahrani oko 4,500 vojnika, uz najviše vojne poèasti. Na Dan seæanja amerièki predsednik ili njegov predstavnik polažu venac na grob neznanih junaka koji je od 1937. godine, danonoæno pod vojnom stražom. Od 1971. godine Dan seæanja se obeležava poslednjeg ponedeljka u maju, bez obzira da li pada 30. ili nekog drugog datuma, kako bi se Amerikancima omoguæio trodnevni praznik.