Problem gojaznosti je bio predmet nekoliko vesti tokom proteklih nekoliko nedelja. Saopštenje sekretara Tompsona, zatim parnica protiv kompanije koja proizvodi popularni keks OREOS, kao i upozorenje Federalne uprave za vazdušnu plovidbu u kojem se navodi da bi standardi za težinu na letovima morali da budu podignuti pošto je tekuæi standard, odnosno proseèna težina putnika od 81-og kilograma iz 1995, suviše nizak i mogao bi da predstavlja bezbednosni rizik zbog prekrcavanja aviona. Margo Wutan je direktor odseka za ishranu u Centru za nauku i javni interes, koji se veæ nekoliko decenija bavi odnosom izmedju gojaznosti i restorana. Gospodja Vutan kaže da se situacija sa gojaznošæu u Americi pogoršava:
Stopa gojaznosti raste brzo. Za poslednjih 20 godina ona se udvostruèila kod odraslih i dece i utrostruèila kod tinejdžera. Sada smo dostigli taèku kad više Amerikanaca ima nezdravu težinu, no zdravu. To pospešuje porast sluèajeva dijabetesa i oèekujemo da æe porasti i stope drugih bolesti poput raka, srèanih bolesti, visokog krvnog pritiska i moždanog udara, koji su delimièno uzrokovani gojaznošæu.
Margo Vutan se slaže sa vladinom studijom da je hrana u restoranima - odnosno njen sadržaj i popularnost - glavni faktor u problemu gojaznosti.
“Ljudi jedu dvostruko više nego sedamdesetih godina. Oni treæinu kalorija konzumiraju van kuæe - u restoranima. Studije ukazuju da ljudi koji jedu u restoranima uzimaju više kalorija. Deca jedu dvostruko više kalorija kad jedu u restoranima u poredjenju sa onim što jedu kod kuæe“.
Istraživaè politike ishrane Vutan kaže da su takozvani restorani ”brze hrane“ oni koji pre svega doprinose gojaznosti u Americi, jer je ta hrana puna masnoæa i lišena vitamina i minerala potrebnih za zdravlje organizma. Margo Vutan dodaje da veæina ljudi želi da jede zdraviju hranu. Medjutim, ona kaže da je èesto teško, naroèito mladima, da naprave pravi izbor, jer je hrana jeftina i ukusna gde god da se okrenete. Ona istièe da bi restorani mogli da uèine više da obezbede podatke o hranljivosti za svoje goste.
Na samoj tabli na kojoj je štampan meni restorana, Mekdonalds bi trebalo da pobroji sadržaj kalorija u svojoj hrani, a ne u nekoj brošuri koju je teško pronaæi i proèitati. I kad èuju pitanje: Da li želite super veliku porciju pomfrija? gosti bi trebalo da znaju da se od male porcije pomfrija do super velike broj kalorija utrostruèava.
Jedna od stvari koju sekretar Tomi Tompson pokušava da uradi preko svog sekretarijata je da obezbedi objavljivanje podataka o sastojcima hrane na vidljivim mestima u restoranima.