Endrju Kerol ukazuje da je vaspitavan da poput veæine ljudi poštuje svoje zemljake ratne veterane, iako sam nije vojnik. Pred Božiæ 1989. u kuænom požaru su izgorela sva njegova pisma što ga je podstaklo na pomisao o vredosti prepiske uopšte. Tokom vremena Endrju Kerol je razgovarao sa mnogim ratnim veteranima o njihovim pismima i iznenadio se koliko njih je bacilo ta pisma jer su smatrali da nisu od šireg znaèaja. No, Kerol se obratio za savet kolumnistkinji ”Dear Abby“ popularnoj medju novinskim èitaocima. Zamolio ju je da podstakne svoje èitaoce da saèuvaju pisma iz rata, što je ona svesrdno uèinila. Karol je posle toga bio preplavljen doslovno desetinama hiljada pisama i -i-mejla iz Avganistana i sada iz Iraka. Otkrio je da pisma iz rata imaju jednu zajednièku osobinu.
” Ljudska strana ratovanja se ne menja. U svakom ratu ljudi bezmalo oduševljeno žele da udju u prvu bitku i znaju da je kraj rata najbrži naèin da se vrate kuæi. No, vremenom ti ljudi se predaju razmišljanju, Kada vide gubitke, kada postanu svesni stresa pruzrokovanog ratovanjem, oni promene svoje mišljenje, svoje vidjenje, što se dogadja od pamtiveka. “
U prilog tome, Kerol navodi dva pisma.
“ Ovo je pismo jednog mladog marinca koji je još uvek u Iraku. Evo šta izmedju ostalog piše svojoj devojci: “Draga bebo! dobili smo loše vesti pre neki dan. Izgubili smo dva marinca. Bili su u prvom vodu. Plivali su preko kanala u izvidjaèkoj misiji. Otišla su èetvorica. Samo dvojica su se vratila. Oèigledno, ja sam dobro....Prošle noæi sam bio izložen do sada najgorem vremenu. Najpre vetar brzine od trideset do èetrdeset milja na sat. Nismo mogli da vidimo ništa. Alvarado i ja smo ležali iza mitraljeza i posle jednog sata nismo bili vidljivi. zatrpao nas je pesak. Kada nam je pesak udario u lice , bolelo je djavolski. Puno te volim. Moram da krenem. Volim te svim srcem. Nedostaješ mi neverovatno mnogo.
Drugo pismo je u lakšem tonu. Siguran sam da mnogi ljudi pamte prièe o delfinima dresiranim da tragaju za morskim minama u lukama u Persijskom zalivu. Drugo, pismo je nedavno napisao jedan pomorski pilot. Evo šta u njemu piše:
“Pre nešto više od nedelju dana , primili smo smeša poziv sa naše kule dok smo bili u letu. Reèeno nam je da raportiramo o svim delfinima koje primetimo. Oèigledno èuvari su jednog od delfina dresiranih da tragaju za morskim minama. Kada su ga stavili u vodu otrplivao je. Poslali su za njim nekoliko delfina da ga namame da se vrati, ali nisu imali sreæe. Svi avioni iznad Persijskog zaliva bili su upozoreni da raportiraju ako vide usamljenog delfina u zalivskim vodama. Sve se završilo hep endom. Delfin se vratio nekoliko sati kasnije. Pretposstavljam da se naš prijatelj sa perajima malèice umorio od života na brodu i oko broda. Volim vas sve.“
Ta pisma i izveštaji ratnih dopisinka predstavljaju -kako ukazuje Kerol- istorijske anale u prvom, neredigovanom rukopisu. Karol je impresioniran požrtvovanim radom dopisnika pridruženih amerièkim vojnicima