U nastojanju da ublaže zabrinutost Kongresa, odnosno nekih zakonodavaca da amerièki napori u Iraku nisu uspešni, èlanovi administracije predsednika Buša, ukazuju da se život Iraèana polako normalizuje i da proces obnove i demokratizacije Iraka iziskuje vreme. Meðutim, senator Berd je i dalje skeptièan:
“Demokratija i sloboda ne mogu se nametnuti silom. Misliti drugaèije je nerazumno. Moramo stati i i razmisliti: kako smo mogli biti tako naivni, kako oèekujemo da presadimo kloniranu amerièku kulturu, vrednosti i naèin vladavine u zemlju u kojoj do te mere provejava vera, vladaju plemenski i teritorijalni sporovi, postoji toliko sumnjièavosti prema amerièkim motivima i toliko odbojnosti prema galopirajuæem materijalizmu koji podstièe zapadni naèin ekonomije?”
Senator Berd je u Kongresu jedan od najoštrijih kritièara politike administracije predsednika Buša prema Iraku. On se protivio ratu protiv te zemlje, za koju smatra da nije predstavljala nikakvu pretnju Sjedinjenim Državama. Takvo stanoviše deli veliki broj ljudi, istièe senator Berd:
“Amerika više nema imidž snažnog, ali dobronamernog mirotvorca. Imidž Amerike se promenio. Širom sveta prijatelji više nemaju poverenja u nas. Naša reè je postala sporna i u naše namere se sumnja.”
Prošle godine, senator Berd je kritikovao svoje kolege što su izglasale da se predsedniku Bušu daju ovlašæenja da preduzme silu protiv Iraka, ukazujuæi da su time odustali od ustavnog ovlašæenja da samo Kongres ima pravo na proglašenje rata
“Duboko sam razoèaran što se Senat nije pridržao odredbi Ustava nego je spreman da predsedniku Sjedinjenih Država preda ovlašæenje iskljuèivo Kongresa da razmatra pitanja rata i mira”.
Berd, inaèe odluèan branilac amerièkog Ustava, èesto vadi primerak Ustava iz svog džepa kada želi da istakne argument:
“Volim da se borim za Ustav i ovu instituciju. Boriæu se dok ne padnem. Boriæu se sve dok sam živ. Boriæu se sa svakim zrnom svoga tela, svakim gramom svoje energije, svakim parlamentarnim sredstvom koje imam na raspolaganju, a njih itekako ima!”
Berd izvanredno poznaje pravila rada Senata, i zato mu mnogi senatori nerado direktno protivureèe. On je takoðe veoma uman èlan Senata, koji je napisao istoriju u èetiri toma o tom zakonodavnom telu. 85-godišnji senator je u januaru ove godine obeležio 50-to godišnjicu služenja u Kongresu. Naime, prvi put je izabran je za èlana Predstavnièkog doma Kongresa 1952. godine, u kojem je služio 6 godina pre nego što je izabran za èlana Senata u kojem služi neprekidno od tada. Berdov sadašnji mandat istièe 2006. godine, i on kaže da bi mogao da se kandiduje sedmi put za èlana Senata koji toliko voli.