Povodom pretresa na temu “Buduænost Kosova”, održanog u sredu u Odboru Predstavnièkog doma amerièkog Kongresa za medjunarodne odnose, uoèena je bitna razlika u stavu prema Kosovu izmedju Državnog sekretarijata i grupe kongresmena koji su dominirali debatom na Kapitol Hilu. Naš saradnik Branko Mikašinoviæ zamolio je direktora Balkanske incijative pri vašingtonskom Institutu za mir, Daniela Servera -- koji je bio jedan od govornika na tom pretresu -- da prokomentariše taj jaz u stavovima.
“To što ste rekli je taèno. Postoji snažna grupa u Kongresu koja se zalaze za nezavisnost Kosova, ali imate i kongresmene koji se tome protive, mada oni na tom pretresu nisu bili toliko prisutni. Medjutim, veæina kongresmena danas nije zabrinuta zbog Kosova, veæ zbog mnogih drugih stvari. Stoga vam ne mogu reæi kakav bi ishod glasanje o nezavisnosti Kosova imalo da do njega dodje u ovom trenutku. Ipak, takve rezolucije bi mogle da budu indikativne o buduæem razvoju dogadjaja, ukoliko se o tom pitanju uopšte bude glasalo, mada u to sumnjam”.
Ambasador Srbije i Crne Gore, Ivan Vujaèiæ, izdao je saopštenje u kome je pozdravio, kako je rekao, jasan i konstrukitvan stav amerièkog državnog sekretarijata o tom pitanju. Medjutim, prema njegovom mišljenju, izbor govornika na pretresu nije bio izbalansiran i išao je u prilog albanskom lobiju. Po vašem misljenju, nije li se moglo obezbediti uèestvovanje nekoga ko bi obrazlozio zakonodavcima stav kosovskih Srba, drugih manjina, pa i samog Beograda?
”Mislim da je taèno ono što je ambasador rekao da je grupa na pretresu bila više orijentisna na albansku perspektivu. Svakako da postoje ljudi koji su mogli da iznesu srpska gledišta. Ja sam se založio u Kongresu da i Srbi budu ukljuèeni. I na samom pretresu sam rekao da bi bilo bolje da se èuje i srpski stav”.
Iz kojih razloga vaš predlog nije bio prihvaæen?
”Preteres je bio koncipiran u odboru u kome se predsedavajuæi i vodeæi èlan Demokratske stranke zalažu za nezavisnost Kosova, a oni biraju govornike”.
Koliki je uticaj albanskog lobija u oblikovanju gledišta kongresmena o kosovskom pitanju?
“Albanske grupe uspešno prezentiraju svoja gledista o tom pitanju pred Kongresom. Medjutim, èesto se pruvelièava taj uticaj, posebno u Srbiji. Kongres je otvoren i prema srpskim stavovima. Jedan od kongresmena je , na premer, proèitao pismo Majkla Djordjeviæa, predsednika izvršnog odbora Kongresa sprskog jedinstva. Mislim da ne bi trebalo preuvelièavati uticaj albanskog lobija. Ovde se pozdravljaju nastojanja i Srba i Albanca da utièu na amerièki Kongres, što oni i èine“.
Prema vašem mišljenju, da li je u ovom trenutku moguæe zapoæeti otvoreni dijalog izmedju Beograda i Prištine?
“Ne samo da je moguæe, veæ je i potrebno. Razgovore o praktiènim pitanjima, koji su odloženi zbog ubistva Zorana Djindjica, trebalo bi ovog leta nastaviti. Èak i razgovori o konaènom statusu treblao bi da poènu 2005. godine. Lièno se ne slažem sa stavom Državnog sekretarijata da se ti razgovori odlože na neodredjeno vreme. Mislim da se vreme za takve razgovore približava i da Beograd i Priština pokazuju izvesno nestrpljenje zbog odlaganja tih razgovora. I Beograd i Priština izgleda da smatraju da je potrebno postiæi neko rešenje“.
U smislu vremenskog roka i suštinskih razgovora, kada bi takvi pregovori mogli da otpoènu?
“Praktièni razgovori bi trebalo da poènu, kao što sam rekao, ovog leta pod pokroviteljstvom UN. Isto tako, razgovori o konaènom statusu mogu da se vode samo pod pokrovitlejstovom Ujedinjenih nacija; i mogli bi da poènu 2005. godine posle izbora nove srpske skupštine i novog predsednika u skladu sa verovatno novim ustavom, kao i posle izobra nove kosovske skupštine i predsednika. Nakon toga, mislim da æe biti moguæe da se pokrenu pregovori o konaènom statusu koje bi organizvoali SAD, EU i UN. Evropljani se slažu da je uèešæe SAD na tim pregovorima od presudne važnosti“.