”Konaèan status Kosova mora da bude faktor stabilizacije u Jugoistoènij Evropi, a to može da bude ukoliko odreðeni demokratski standardi prethodno budu dostignuti. Ti standardi se ne mogu ostvariti u sred rasprave o konaènom statusu i stoga Stejt department ne podržava rezoluciju koju predlaže ovaj odbor i koja poziva na nezavisnost Kosova. Takva rezolucija mogla bi da stvori zabunu u vezi sa stavom Sjedinjenih Država i da skrene pažnju sa procesa koji moraju da se dogode, poput izgradnje institucija i medjuetnièkog pomirenja,“ izjavila je zvaniènica Državnog sekretarijata, Dženet Boug.
Vodeæi predstavnik demokrata u Odboru za medjunarodnme odnose,Tom Lantos, smatra, medjutim, da graðani Kosova imaju pravo na samoopredjeljenje. “Kosovo zaslužuje nezavisnost baš kao i druge bivše jugoslovenske republike,“ tvrdi on.
I drugi èlanovi ovog Odbora, poput kongresmena Dejne Robakera, usprotivili su se stavovima Stejt departmenta. ”Trebalo bi da podržimo stanovnike Kosova. Na žalost, Državni sekretiarijat brine za pogrešnu stranu, za onu koja je vršila represiju i kršila ljudska prava,“ rekao je Robaker. “Nijedan Albanac ne želi da bude pod vlašæu bilo koga u Beogradu. Ta opcija je neozbiljna. Jedina moguæa opcija jeste što skorije proglašenje nezavisnog Kosova,“ dodao je kongresmen Eliot Engel. Ni nekadašnji šef misije Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju na Kosovu, Vilijem Voker, ne vjeruje u moguænost reintegracije Kosova u zajednicu sa Srbijom i Crnom Gorom, eventualnu podjelu Kosova ili zadržavanje meðunarodnog protektorata u pokrajini: ”Devedeset ili devedesetpet odsto ljudi na Kosovu želi i smatra da Kosovo zaslužuje da bude nezavisno. Ja ih u tome podržavam i mislim da je bolje da se nezavisnost Kosova proglasi što prije. Ukoliko budemo èekali na novu Rezoluciju UN, a nedavno smo imali jedno loše iskustvo sa rezolucijama UN... ili ako budemo èekali na pregovore Srbije i Kosova, uz posredovanje Sjedninjenih Država, Evrope i UN-a, èekaæemo još 20 godina da se naðe kompromisno rješenje. Stoga mislim da je jedino rješenje koje æe stabilizovati region kada je u pitanju status Kosova - nezavisno Kosovo, i to odmah.
Medjutim, direktor Balkanske inicijative u Amerièkom institutu za mir, Danijel Server, smatra da konaèan status Kosova mora da bude dogovoren kao kompromisno rješenje u dvogodišnjim pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini. Ti pregovori bi, uz posredovanje Sjedinjenih Država i Evropske unije, trebalo da poènu najkasnije 2005. godine. Trenutno je, kaže Danijel Server, status Kosova definisan rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti UN:
”Ne vidim moguænost da Kosovo odmah sada ostvari nezavisnost, jer Kosovo je rezolucijom Savjeta Bezbjednosti definisano kao protektorat UN. Ta rezolucija mora da se promijeni da bi se mogao promijeniti status Kosova. Èak i da Kosovari glasaju za nezavisnost to ne bi promijenilo ništa, jer važeæa rezolucija UN kaže da je Kosovo protektorat.“
Bivši izaslanik amerièkog predsjednika za Balkan, Džejms O Brajen, podržava stav Stejt departmenta da prije uspostavljanja sposobne demokratske vlasti na Kosovu nije moguæe rješavati pitanje statusa pokrajine:
“Mislim da je veoma važno da narod Kosova pokaže sposobnost da organizuje vlast. Mihael Štajner je, u tom smislu, napravio dobar plan, koji Stejt department podržava i sa kojim sam ja u potpunosti saglasan. Sada bi trebalo da vidimo jasan napredak, recimo ljudi na Kosovu da treba da mogu da spokojno žive gdje god žele. Istovremeno, vlasti u Beogradu moraju da shvate da je to pitanje o kojem æe narod Kosova jednog dana moæi slobodno da se izjasni, jer se odluka o statusu Kosova ne može vjeèno odlagati. U meðuvremenu, dok budemo insistirali na odreðenom demokratskom progresu, tražiæemo daleko veæu saradnju vlasti na Kosovu i u Srbiji.“
Na pitanje u kojoj bi mjeri eventualna nezavisnost Kosova uticala na stabilnost balkanskog regiona, O Brajen kaže da putokaz za održiv status Kosova mora da bude everopska perspektiva Balkana: ”Mislim da je kljuèna stvar to što je otvorena evropska perspektiva za Balkan. Prije samo 5 godina bilo je teško ubijediti evropske institucije i da kažu da æe Balkan biti dio Evropske unije i eventualno NATO-a. To je najznaèajnija promjena, jer više nema sila koje razdvajaju Balkan i ostatak Evrope. U tom smislu trebalo bi posmatrati i rješavanje statusa Kosova. Ako to bude sluèaj, sigurno æe se pronaæi održivo rješenje koje æe svi narodi na Balkanu moæi da prihvate.“
U medjuvremenu, ambasador Srbije i Crne Gore u SAD Ivan Vujaèiæ pozdravio je jasan i konstruktivan stav amerièkog Državnog sekretarijata prema pitanju Kosova, koji je na pretresu iznela zamenik pomoænika Državnog sekretara Dženet Bog. Ambasador Vujaèiæ je, medjutim, ocenio da neuravnoteženi izbor govornika na juèerašnjem pretresu otežava objektivno sagledavanje situacije na Kosovu i u regionu. On je dodao da deli mišljenje Bušove adminsitracije da bi donošenje odluke o konaènom statusu pokrajne u ovom trenutku dovelo do destabilizacije Kosova i regiona, i predstavljalo podsticaj onima u regionu koji traže nasilna rešenja. Bez obzira što kongresne rezolucije nemaju snagu zakona, dodao je ambasador Vujaèiæ, razmatranje i donošenje rezolucija u kojima se sugeriše nezavisnost Kosova u ovom trenutku ima destabilizujuæi efekat na Srbiju i Crnu Goru i ostale zemlje regiona. Ambasador Vujaèiæ je takodje napomenuo da æe se ubuduæe apelovati na Kongresmene da se prilikom daljeg razmatranja pitanja Kosova omoguæi izbalansiran pretres kako bi se izbegle negativne posledice ovakvih postupaka.