Evropska komisija želi da se za zapadni Balkan otvori deo fondova i programa koji su pomogli istoèneevropskim zemljama da ostvare fazu u kojoj æe kroz godinu dana da se pridruže Evropskoj Uniji. Ipak, Komisija nastupa veoma oprezno, verovatno u strahu da države u regionu ne poènu da oèekuju previše. Èlanstvo, pa èak i kandidatura, za sada još uvek nisu na dnevnom redu, iako je napravljen korak napred.
Takav utisak se stekao iz današnje prezentacije predloga Evropske komisije, koj je u ime izvršnog tela Evropske unije predstavio Kris Paten. Evropski spoljnopolitièki komesar najpre je predao ovaj dokument akreditovanim ambasadorima država regiona, zatim ga je protumaèio grupi novinara, da bi ga konaèno predstavio i u Evropskom parlamentu.
Paten, kao glavni arhitekta ove strategije, traži da EU sa zapadnim Balkanom predje u novu fazu odnosa, koju bi obeležila pojaèana saradnja u cilju pripreme zemalja za kandidaturu i - jednog dana - èlanstvo. Taj novi odnos -- koji je Paten nazvao Evropsko integracijsko partnerstvo -- uklapa se u njegovu zamisao da zona Zapadnog Balkana mora da se približava Evropi svojim trudom, sistematski, bez skokova, odnosno, "korak po korak." To znaèi da za Srbiju i Crnu Goru, kao i za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Makedoniju, treba da se otvore programi tehnièke pomoæi koji æe administracije i institucije tih država pripremiti za veæe zadatke koje sobom nose kandidatura i èlanstvo. Zemlje æe morati i same da pokažu šta znaju - biæe pozvane da pripremaju sopstvene akcione planove, koje æe Evropska komisija pomno pratiti i komentarisati u obimnim godišnjim izveštajima. Što se tièe novca koji bi trebalo da ide uz te programe, evropski komesar za inostrane poslove smatra da æe EU tokom naredne tri godine morati da poveæa svoj doprinos regionu za oko 70 miliona eura godišnje. Paradoksalno je da bi se time samo održao nivo koji je region dobijao od dve hiljadite do danas. Bugarska i Rumunija -- kandidati za koje se veruje da æe se pridružiti Uniji 2007. -- dobiæe u sledeæem trogodišnjem razdoblju znatno veæu pomoæ po stanovniku nego zemlje bivše Jugoslavije, mada æe i one biti u višoj fazi odnosa sa Unijom. Ovaj predlog, koji nudi manje od onoga što su želele države Balkana, ali više od onoga što je bilo otvoreno do sada, verovatno æe da bude usvojen na junskom samitu EU u Solunu. Komentarišuæi najave, prvenstveno Srbije i Crne Gore, a zatim i Hrvatske, kao i nade Makedonije, da bi mogle da se pridruže drugom krugu proširenja dve hiljade i sedme godine, Paten je rekao da je takva retorika besmislena, ako vlade nemaju stvarnu nameru da sprovedu totalne i beskompromisne reforme.
U odvojenom razvoju dogadjaja, u Briselu je u dvodnevnoj poseti boravio šef UNMIKa Mihael Štajner koji je sa evropskim predstavnikom za bezbednost Solanom i generalnim sekretarom NATO-a Robertsonom razgovarao o Kosovu. Štajneru je ponovno potvrdjena podrška i EU i NATO-a u politici koju sprovodi u pokrajini. Generalni sekretar Alijanse osudio je nedavnu deklaraciju kosovske skupštine o ratnim zaslugama:
”Moja snazna poruka i poruka cele Alijanse je da bezakonje i kriminal na Kosovu, jednostavno, neæe biti tolerisani. Oèekujemo odgovorne akcije onih koji su izabrani da predstavljaju stanovnike Kosova. Neæemo da tolerišemo akcije koje mogu da ugroze bezbednost.“
Šef UNMIK-a je rekao da je prerano za razgovore Prištine i Beograda o konaènom statusu Kosova. Ali, pošto i predstavnici kosovskih Albanaca žele da prisustvuju samitu u Solunu, to æe možda da bude omoguæeno -- jedino ako pokažu otvorenost i spremenost za dijalog sa Beogradom, rekao je Mihael Štajner obraæajuæi se medijima u sedištu NATO-saveza.
