Osim dela unakrsnog ispitivanja u kojem je Slobodan Miloševiæ izneo optužbe na raèun Milana Kuèana i rukovodstva Slovenije haški susret bivših predsednika Slovenije i Srbije Kuèana i Miloševiæa u najveæem delu je podseæao na beskrajne rasprave s poèetka devedesetih o uzrocima jugoslovenske krize i putevima izlaska iz nje. Milan Kuèan je kao svedok tužilaštva na sudjenju Sobodanu Miloševiæu govorio o dogadjajima koji su prethodili raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili. Jedan od njih ila je sednica CKSKJ iz januara 89. kada je Miloševiæ u izjavi, koju je u sudnici citirao tužilac, rekao da æe se do rešenja Jugoslovenske krize doæi ili "institucionalno ili vaninstitucionalno, statutarno ili nestatutarno, na ulici ili unutra, populistièki ili elitistièki..." Kuèan se složio s tužiocem da je Miloševiæ ta rešenja i tražio kako je najavio – vaninstituciaonalno, nestatutarno, na ulici, populistièki... Kuèan je zatim govorechi o završnici 14. kongresa SKJ opisao da su medju odbaèenim amandmani slovenaèkih delegata, u glasanju kojim je “dirigovao Miloševiæ”, bili i predlozi o uvodjenju politièkog pluralizma, politièke kontrole nad vojskom i zabrane torture. Delegacija Slovenije koja je nakon toga napustila kongres ispraæena je aplauzom a to je znaèilo raspad Jugoslavije što, prema reèima Kuèana, veæina tada nije shvatila. U unakrsnom ispitivanju Milan Kuèan je negirao sve Miloševiæeve optužbe o teškim zloèinima slovenackog rukovodstva i izazivanju rata u bivšoj Jugoslaviji a Miloševiæ se, zatim, pozvao na dokumenta iz tužilaštva u Mariboru i suda u Kopru koji se odnose na sluèaj trojice zarobljenih pripadnika JNA koji su streljani na graniènom prelazu Holmec. Kuèan je potvrdio da su ti vojnici, na žalost, zaista streljani, i da je ali da je taj sluèaj istražen i da je vodjen proces što, kako je rekao, potvrdjuje da je Slovenija, "èak i u ratu, bila pravna država". Sudsko veæe je te dokumente prihvatilo u dokazni materijal. Kuèan i Miloševiæ se kao ni pre 13 godina ni danas ni u èemu nisu složili. Zapovjednik specijalne pešadijske jedinice JNA u sastavu Gardijske brigade iz Beograda koji je optužen da je, nakon osvajanja Vukovara, uèestvovao u odvodjenju oko 300 ljudi iz vukovarske bolnice, od kojih je najmanje 200 streljano na Ovèari, izjasnio se danas da nije kriv ni po jednoj od šest taèaka optužnice na osnovu koje su ga vlasti u Berogradu izruèile Tribunalu. Sudija Karmel Aðijus je najavio da æe se Radiæu suditi zajedno s nekadasnjim komandantom Gardijske brigade Miletom Mrkšiæem, koji se predao Tribunalu prošle godine. Prvooptuženi sa "Vukovarske optužnice", major Veselin Šljivanèanin, i dalje je nedostupan Hasskom sudu. Konaèno, Dragan Obrenoviæ bivši zapovednik Zvorniccke brigade VRS koji je sa tužilaštvom postigao sporazum o priznanju krivice, danas se i formalno pred sudijama izjasno da je kriv po taèki optužnice koja ga tereti za progon srebrenièkih Muslimana u julu 1995. godine.
Mina Vidakoviæ