M.O.: To je zadatak u kome SAD ne mogu da si dovozle da omanu. Verodostojnost SAD u velikoj meri zavisi od toga da li æe Irak biti preobražen u stabilnu i relativno uspešnu državu, mada ne i savršeno demokratsku državu. To je veoma težak zadatak. SAD ga preduzimaju sa kontradiktornim prilazom i idejama. Sa jedne strane, SAD žele veoma kratkotrajnu okupaciju Iraka, kao što je rekao sekretar za odbranu Ramsfeld, odnosno brz prelaz na iraèku privremenu vladu uz neznatno uèešæe SAD. Istovremeno, SAD uvode projekte za potpuni politièki preobražaj te zemlje. SAD nastoje da uvedu potpuno decantrilizovan sistem i da pokrenu politièke procese na lokalnom nivou. Te dve ideje: da se zemlja može iz osnove preobraziti, a da naše prisustvo bude neznato, jednostavno nisu ostvarljive.
B.M.: U sluèaju decentralizacije zemlje, kakvi problemi bi mogli da izbiju, kao što je sada sluèaj sa šiitskim sveštenstvom?
M.O.: SAD su bile veoma iznenadjene kada su ustanovile da je šiitsko sveštenstvo bilo sposobno da tako brzo organizuje svoje sunarodnike. Iznenadila je èinjenica da su šiitski sveštenici tako brzo organizovali velike demonstracije, i velike verske sveèansoti. To je pokazalo da u sadašnjem vakumu na vlast u Iraku, gde nema organizovanih politièkih stranaka, a ugušena je centralizovana uprava Sadama Huseina, šiitski sveštenici su postali veoma uticajan politièki segment. Ti sveštenici su sposobni da organizuju narod na naèin na koji sada to ne može da uèini ni jedna politièka stranka.
B.M.: Ko æe organizovati privremenu iracku vladu; kakav æe biti njen sastav i kada bi postala funkcionalna?
M.O.: Sasvim je jasno da æe to uèiniti amerièki administratori, vojni i civilni, koji æe nadzirati osnivanje iraèke privremene vlade. SAD su odbacile ideju medjunarodne saradnje u procesu osnivanja iraèke uprave. UN za sada nemaju ulogu u tome. Ko æe uæi u sastav takve vlade još nije sasvim poznato. Medjutim, jasno je na osnovu nekoliko imena, koja se pominju, da æe iraèki emigranti imati veoma znaèajnu ulogu. Tu nema nikakve sumnje da æe ljudi kao što su Ahmed Šalabi, koji je veæ dugo vremena favorit barem nekih èlanova Bušove administracije, dobiti uticajnu ulogu. Ono što je manje poznato u ovom momentu jeste ko æe biti ukljuèen u sastav privremene vlade iz same zemlje. Prvobitna ideja je bila da niko ko je bio povezan sa strankom Bat neæe biti deo novog režima. Ali, sada veæ vidimo da to neæe biti sluèaj, jer veæ imate imenovanja ljudi u iraèkoj upravi , koji su bili visoki funkcioneri u bivšem iraèkom režimu. Sadašnji ministar zdravstva je bio visoki funckoner stranke Bat, kao i predsednik Bagdadskog unvieziteta, koji je ostao na tom položaju. To znaæi, da æe u okviru nove uprave, SAD ipak ukljuèiti znatan broj èlanova starog režima, mada nije jasno kako æe to prihvatiti sami Iraèani.
B.M.: Da li se veæ oseæaju posledice prisustva SAD u Iraku?
M.O.: U izvensoj meri to se veæ oseæa. Administracija predsednika Buša je predvidjala da æe intervencijom u Iraku ostale zemlje u regionu izvršiti demokratizaciju i sprovesti reforme u svojim zemljama. Vidimo da poèinje proces reformi, mada su za sada te reforme kozmetièke politièke prirode. Na primer, nekoliko zemalja, ukljuèujuæi Egipat i Saudijsku Arabiju u procesu su osnivanja organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje sponzoruju dotiène vlasti. To bi mogla da bude veoma važna promena, ukoliko bi takve organizacije imale velika ovlašèenja i bile nezavisne od vlasti. To još nije poznato i bojim se da je reè samo o kozmetièkim promenama. Takodje vidimo užurbane pokušaje nekoliko regionalnih režima da imenuju žene da bi pokazali da su angažovani na promovisanju žena . Medjutim, još uvek je prerano reèi da li æe te promene biti stvarno suštinske ili samo kozmetièka nastojanja da se zadovolje SAD.