U ovoj rubrici nekoliko puta smo pominjali takozvani Murov zakon, prema kome se broj tranzistora u mikroprocesorima udvostruèava približno svakih 18 meseci. Taj zakon važio je od sedamdesetih do danas, a oèekuje se da æe važiti najmanje do kraja ove decenije. Ali u oblasti kompjuterske tehnologije postoji nešto što pokazuje mnogo strmiju uzlaznu liniju, kojoj se takodje ne vidi kraj. Reè je o takozvanoj memoriji sa proizvoljnim pristupom - skraæeno RAM - pri èemu se najèešæe misli na takozvani èvrsti ili hard disk. To je hermetièki zatvorena kutija u kompjuteru, u kojoj se na feromagnetne diskove proizvoljno upisuju programi i podaci sa kojima se operiše. Kada se sredinom osamdesetih godina pojavio prvi hard disk, kapacitet mu je iznosio 10 megabajta i koštao je oko hiljadu dolara. Danas, hard diskovi od 60 gigabajta sasvim su uobièajena stvar. Ako niste jaki u aritmetici, to je 60 hiljada puta više od kapaciteta prvog hard diska. Najveæe je iznenadjenje što takav disk danas košta svega sto dolara. Da je cena ostala ista - hiljadu dolara za deset megabajta - današnji hard disk koštao bi 60 miliona dolara! Da li ima ièega na ovom svetu što je drastiènije pojeftinilo za dvadesetak godina? A koliko podataka može da stane na takav disk? Evo još jednog poredjenja: èuvena Enciklopedija Britanika, u štampanom izdanju ima 22 knjige sa ukupno 13550 stranica i na polici zauzima skoro dva metra. U elektronskom izdanju, zajedno sa svim ilustracijama u boji, pa èak i sa mnoštvom video i tonskih inserata, ista enciklopedija zauzima samo deliæ hard diska. Što je najinteresantnije - ovaj trend se nastavlja istom brzinom.