Amerièki Senat je odobrio drugi krug širenja NATO-a, glasajuæi jednoglasno (96 prema 0) da sedam istoènoevropskih država uðe u Severnoatlantski savez. Predstavnièki dom o tome ne treba da glasa. Sa KapitolHila se javlja novinarka Glasa Amerike Debora Tejt. U prisustvu ministara inostranih poslova Bugarske, Rumunije, Slovaèke, Slovenije, Estonije, Litvanije i Letonije, senatori su zapazili da se glasanje održava na godišnjicu saveznièke pobede u Evropi na završetku Drugog svetskog rata. Lider senatske veæine Bil Frist je naglasio podršku koju je sedam država pružilo Sjedinjenim Državama koje su predvodile rat sa Irakom.
“Za sve nas bi trebalo da bude pouèno da je svih ovih sedam država koje æe uskoro postati saveznice NATO-a veæ bilo na našoj strani u nedavnoj borbi za osloboðenje Iraka. Buduæi da su morale da se bore za sopstvenu slobodu, te zemlje shvataju da sloboda nije besplatna.”
Lider demokrata u Senatu, Tom Dešl, izrekao je svoju pohvalu.
“Ovo je poèetak partnerstva koje æe dovesti do veæe stabilnosti u svetu, veæeg uèešæa meðunarodne zajednice u svetskoj politici i partnerstva sa državama koje æe sve više biti vredni partneri i saveznici Sjedinjenih Država.”
Senatori su tvrdili da bi ukljuèenje država-kandidata moglo da doprinese uèvršæenju Zapadne alijanse za koju veruju da je oslabljena podelama meðu èlanicama u pogledu rata sa Irakom. Šest od sedam država su bile èlanice koalicije protiv Iraka, dok je sedma, Slovenija, dozvolila prelet humanitarnih misija preko svoje teritorije. Veoma nezadovoljni odlukom koju su poèetkom godine donele Francuska, Nemaèka i Belgija - da blokiraju zahtev Turske da joj se pomogne u jaèanju odbrane uoèi rata, senatori su usvojili i amandman kojim se od NATO-a traži da razmotri izmenu odredbe da se odluke donose jednoglasno. Tim amandmanom se takoðe traži od NATO-a da razmotri moguænost suspendovanja èlanica koje prestanu da se pridržavaju principa demokratije. Senatori su takoðe ukazali da æe ulazak država-kandidata poveæati snage NATO-a na oko 200 hiljada vojnika i poveæati broj baza koje bi mogle da se koriste za misije širom sveta. Konaèni ulazak sedam kandidata u NATO zavisi od ratifikacije svih 19 èlanica. Norveška i Kanada su - sem Sjedinjenih Država - u ovom trenutku jedine èlanice koje su odobrile drugi krug širenja NATO-a. Podsetimo da se Zapadna alijansa prvi put proširila 1999, kada su primljene Èeška Republika, Poljska i Maðarska.