Pošto je veliki vojni sukob u Iraku okonèan, predsednik Buš se upustio u direktan sukob sa Kongresom oko sudbine plana za ekonomski stimulus, koji je predložio tokom Govora o stanju unije u januaru. U tom govoru predsednik je izneo jedan od kljuènih domaæih prioriteta - paket mera za smanjenje poreza od ukupno 726 milijardi dolara, ukljuèujuæi kontroverzni predlog za ukidanje dvostrukog oporezivanja korporacijskih dividendi - što je potez koji su dugo zagovarali republikanci. Medjutim, njegov predlog o smanjenju poreza, iznet znatno, pre rata u Iraku i u jeku pesimizma zbog stanja privrede, zabrinuo je mnoge zakonodavce, ukljuèujuæi kljuène republikance u Senatu. Upravo taj Senat, koji kontolišu republikanci, zadao je prvi udarac predsednikovom planu, sasekavši predloženo smanjenje poreza za pola. Kad se to dogodilo, republikanci u Predstavnièkom domu koji su se zalagali za veæu sumu bili su razgnevljeni. Kongresmen Tom Dilej, lider republikanaca u Predstavnièkom domu, usmerio je svoj gnev na predsednika senatskog odbora za finansije Èarlsa Graslija:
”Stav koji je danas izneo senator Grasli nije stav Predstavnièkog doma, republikanskog rukovodstva, niti èlanova našeg Odbora za namenska sredstva. Njegov stav nije izneo ni on niti bilo koji èlan senatskog rukvodstva tokom pregovora sa Predstavnièkim domom. Bila je to tajna. Ja nisam znao. Spiker Predstavnièkog doma nije znao. Predsednik odbora nije znao. I predsednik Sjedinjenih Država nije znao.“ U odgovor na ovaj potez Senata, predsednik Buš je snizio sopstvena oèekivanja. On sada vrši pritisak na Kongres da odobri smanjenje poreza u vrednosti od bar 550 milijardi dolara, što podržavaju republikanski lideri u Predstavnièkom domu. Naravno predsednik Buš bi voleo da ta suma bude veæa. U govoru koji je nedavno održao u saveznoj državi Arkanzas, predsednik je primetio da je najnovije poveæanje stope nezaposlenosti od 6 posto jasno pokazalo da ne sme da odustane od osnovnih stavova koje je zauzeo pre èetiri meseca:
”Ove vesti bi trebalo da posluže kao jasan signal amerièkom Kongresu da nam je potreban smeo plan za ekonomski oporavak kako bi narod Amerike koji želi da radi mogao da pronadje posao.“ Smanjenje poreza je jedno od kljuènih pitanja za demokrate, a posebno za kandidate za predsednika na izborima 2004. godine, koji su nazvali Bušov originalni plan za smanjenje poreza ”nagradom za bogate“. Prošlog utorka su demokrate u Kongresu iznele alternativni ekonomski plan i plan za smanjenje poreza, za koji kažu da ima bolje šanse za otvaranje radnih mesta i minimiziranje dugoroène štete po privredu od visokog deficita. S obzirom da su smanjenja poreza predložena od dve strane još veoma razlièita, kljuèni odbori Prestavnièkog doma i Senata finalizuju svoje verzije koje zatim traba da usaglase. U Predstavnièkom domu bi se moglo glasati veæ u petak. Nastojanje predsednika Buša da spase kako je reèeno ”veliko“ smanjenje poreza za Amerikance, naišlo je na protivljenje uticajnog predsednika amerièke Centralne banke Alana Grinspena, koji je upozorio da bi znatno smanjenje poreza moralo biti izbalansirano smanjenjima troškova ili poveæanjem poreza u drugim oblastima. Ankete o javnom mnjenju takodje odražavaju zabrinutost javnosti po ovom pitanju. Prema najnovijoj anketi firme Haris, dok polovina Amerikanaca smatra da bi neka vrsta smanjenja poreza trebalo da bude odobrena, samo 22 odsto se zalaže za tako veliko smanjenje kakvo želi predsednik Buš. Na kraju krajeva, šta god da zakonodavci odobre, Predstavnièki dom i Senat æe morati da se slože o završnoj cifri za sveukupno smanjenje poreza prego što definitivan zakonski predlog bude poslat predsedniku Bušu na potpis.