Posada Meðunarodne orbitalne stanice Alfa vratila se prošle nedelje na zemlju ne šatlom Kolumbija, koji je uništen u nesreæi, veæ ruskom kapsulom Sojuz koja se prizemljuje uz pomoæ padobrana. Sve svetske agencije javile su da je spuštanje bilo grublje nego obièno i da je kapsula promašila cilj za oko 500 kilometara. Nauènici sada istražuju šta je uzrokovalo tu nezgodu. Šta se u stvari dogodilo? Svi znamo da je za zaustavljanje vozila koje se kreæe brzninom od, na primer sto kilometara na sat, potrebno desetak sekundi. Pri tom, putnici osecaju silu koja ih gura napred. Kada se svemirski brod kreæe brzinom 25 puta veæom od brzine zvuka, usporavanje traje mnogo duže, a sila kojoj su putnici izloženi mnogo je veæa. Na poèetku spuštanja, Sojuz je ušao u gornje slojeve atmosfere pod vrlo malim uglom, koristeæi otpor vazduha da bi poèeo smanjivanje svoje ogromne brzine. Taj ugao je trebalo da bude takav da usporenje bude oko 46 metara u sekundi, svake sekunde, što znaèi da je posada trebalo da bude izložena petostrukoj sili zemljine teže, odnosno da ima oseæaj da je pet puta teža. Iz nekog razloga, kompjuter koji reguliše položaj kapsule u prostoru zbunio se. Umesto da poput pljosnatog kamena baèenog velikom brzinom paralelno sa površinom vode klizi po slojevima vazduha, kapsula se iskrenula i buænula u atmosferu pod veæim, takozvanim balistièkim uglom. Otpor vazduha bio je veæi, usporenje snažnije, a posada imala oseæaj da je deset puta teža. Ova nezgoda koja je prošla bez veæih posledica pokazala je koliko je od kritiène važnosti da kompjuteri na vasionskim brodovima rade stoprocentno taèno.