Centralni park je dom velikog broja sportskih entuzijasta, onih koji se bave svojim hobijima, izvodjaèa i mogih civilnih grupa koji se u njemu bave onim što vole. park je paralelogram od 337 hektara šume i staza za jahanje, igrališta i istorijskih mesta, što je privlaèna scena za organizovanje raznih dogadjaja koji godišnje privuku 25 miliona ljudi godišnje. Sara Sedar Miler (Sara Cedar Miller), glavni fotograf i istorièar neprofitne organizacije za oèuvanje parka, koja od 1980. upravlja njime i obezbedjuje više od 85 procanata godišnjeg budžeta od 25 miliona dolara, izdala je iscrpnu istoriju Centralnog parka, na kojoj je radila 10 godina. Ona je jedna od najglasnijih kada se radi o Centralnom parku.
”Park je mikrokozma nauke, umetnosti, prirode i istorije. Možemo da postavimo školu usred Centralnog parka i u njoj bi - samo prouèavanjem parka- bile pokrivene sve teme: od matematike preko istorije i književnosti do umetnosti. park je fascinantan, složen i višeslojan, razlièit u godišnjim dobima i svi imaju drugaèiju zamisao šta je važno u vezi sa parkom.“
Kažite pojam i naæi æete ga u Centralnom parku: igraèe koji izvode balkanska kola nedeljom na malom trgu blizu ”zamka“ Belvedere, ljubitelje ptica koji istražuju Rambl (Ramble) - raj za ptice selice, tražeæi detliæe sa crvenom glavom, ljude koji boæaju u obaveznoj beloj uniformi, klizaèe na ledu, jahaèe, igraèe frizbija i pecaroše.
Za Saru Eliot (Sara Elliott), medjutim, Centralni park je park za ptice, buduæi da je, za 25 godina vodjenja pasioniranih ljubitelja ptica po parku, u kome provodi najviše vremena izmedju maja i novembra, primetila oko 200 vrsta ptica.
”Ovaj park koji se proteže izmedju 59. i 110. Ulice i od 5. do 8. Avenije je ogromni, dugaèki paralelogram. Da ste vi ptica selica koja dolazi na proleæe, i da ste leteli najmanje jedan deo noæi, umorni ste i okruženi morem betona, kada dodjete u ovu oazu, smestite se i pomerite se severno tek toliko da dodjete do vode i drveæa. To i one žele.“
Centralni park se nalazi usred jednog od mesta gde su nekretnine medju najskpljim na svetu. Medjutim, za razliku od evropskih prestonica Londona, Pariza i Kopenhagena, gde su lepa mesta na otvorenom bila napravljena prvenstveno za pripadnike monarhije i njihove goste, njujorški Centralni park je po zamisli pejzažnih arhitekata iz XIX veka Frederika Loa Olmsteda (Frederick Law Olmstead) i Kavera Voa (Calvert Vaux) nastao kao okupljalište za narod. Gradonaèelnik Njujorka Majkl Blumberg (Michael Bloomberg) kaže da upravo taj populistièki pristup èini Centralni park jedinstvenim.
”Centralni park je pokazao i svom gradu i celom svetu da velika javna mesta ukljuèuju život obiènih ljudi. Za milione Njujorèana, to nije samo park, to je naše dvorište, mesto za izlet, naše igralište, nas nacionalni park, naša pozornica i naše polje snova. To je istinski demokratsko mesto gde ljudi svih rasa i porekla mogu da se druže.“
Prva dama Lora Buš i gradonaèelnik njujorka Majkla Blumberg na položaju su poèasnih ko-predsednika proslave 150-te godišnjice Centralnog parka, tokom koje æe u godinu dana biti održano nekoliko festivala, izložbi i koncerata italijanskog operskog tenora Andree Boèelija (Andrea Bocelli) i džez umetnika Vintona Marsalisa (Wynton Marsalis).