Prema nedavnim ispitivanjima javnog mnjenja, popularnost predsednika Buša posle vojne pobede u Iraku je veoma visoka. U proseku, preko 70 odsto Amerikanaca pozitivno ocenjuje politiku predsednika. U svojim govorima, Buš ne propušta priliku da podseti prisutne kako veruje da je uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti bilo u nacionalnom interesu SAD.
Profesor politièkih nauka na univerzitetu države Virdižnije, Leri Sabato, predvidja da æe veæi deo predizborne kampanje predsednika Buša sledeæe godine biti baziran na njegovom uspehu u oblasti nacionalne bezbednosti i spoljne politike: "Predsednik Buš neæe odbaciti kartu nacionalne bezbednosti niti bi to trebalo da uèini, u politièkom smislu. To je najbolja karta za bilo kog predsednika, a posebno republikanca, koji se takmièi za reizbor. Ako Buš pobedi 2004. to æe verovatno biti zahvaljujuæi nacionalnoj bezbednosti."
Devet demokrata je za sada najavilo da æe se nadmetati za predsednièku nominaciju svoje stranke mada je veæina njih obustavila svoje kampanje tokom ratnih operacija u Iraku.
Medjutim, sada kada je rat završen, demokrate, koji žele posao predsednika Buša, su nestrpljivi da preusmere pažnju javnosti na unutrašnja pitanja kao što su ekonomija, zdravstvena zaštita i penziono osiguranje.
Jedan od demokratrskih predsednièkih aspiranata, kongresmen Rièard Gephart, iz Mizurija, izjavio je nedavno za tv mrežu NBC: "Svi smo ponosni na naše mlade ljude, koji služe u Iraku i na naèin na koji su obavili svoj zadatak tamo, ali pažnja se ponovo usredsredjuje na unutrašnja pitanja. Nedavno sam boravio u Ajovi i Nju Hempširu i ljudi su veæinom postavljali pitanja o domaæim temama."
Evo i mišljenja politièkog analitièara iz Vašingtona, Stjuarta Rotenberga: "Mislim da se demokrate, kao stranka, plaše ovog predsednika u ovom trenutku. Oni poštuju ono što je on postigao u spoljnoj politici. Mnogi mu odaju priznanje za to, mada ne svi. Medjutim, oni smatraju da je njegova slabija taèka u unutrašnjim pitanjima - porezi, deficit federalne vlade i njegovi programi za koje ne može da dobije podršku u kongresu. Prema tome, mislim da demokrate vide šansu za sebe na predsednièkim izborima 2004. godine."
Glavni izazov za predsednika je kako da svoju popularnost prebaci iz domena spoljne politike na domaæa pitanja, naroèito u smislu davanja podstreka posustaloj amerièkoj privredi.
Demokrate žele da dodje do ponavljanja scenarija iz izborne trke 1992. godine, kada je predsednikov otac, mada je ostvario visoku popularnost nakon završetka zalivskog rata, izgubio izbore zato što se u javnosti stvorio utisak da se nije dovoljno angažovao da pokrene ekonomiju.
Medjutim, mnogi politièki analitièari smatraju da je Bela kuæa rešena da ne ponovi taj scenario. Evo mišljenja profesora Sabata: "Stariji predsednik Buš nije iskoristio politièki kapital koji je stekao u zalivskom ratu kako bi uradio nešto sa ekonomijom i, kao posledica, bio je poražen na izborima. Politèki kapital se ponaša obrnuto od ekonomskog kapitala. Kada imate pare u banci one zaradjuju kamate i kapital se uveæava tokom vremena. Medjutim, ukoliko ne uložite politièki kapital, on vremenom gubi vrednost. Mislim da sadašnji predsednik Buš to shvata, dok sa njegovim ocem to nije bio sluèaj."
Veæina analitièara oèekuje da æe predsednik sve više bacati težište na unutrašnja pitanja u periodu do izbora naredne godine, a posebno na ekonomiju. Ipak, oni takodje predvidjaju da predsednikov izborni štab neæe dozvoliti javnosti da zaboravi predsednikov odgovor na teroristièke napade 11. septembra 2001. i njegovu vojnu akciju za oslobadjanje Iraka.