Predsednik Buš želi da Amerikanci znaju da on štiti zemlju od inostranih opasnosti i ekonomske neizvesnosti kod kuæe.
“Nastaviæu da promovišem medjunarodni program mira i slobode i nastaviæu da radim ono što sam i do sada radio i što funkcioniše u našoj ekonomiji.”
Medjutim, predsednikova javna kampanja za njegov paket ekonomskih mera je bila obustavljena dok su amerièke trupe aktivno uèestvovale u borbi u Iraku. Predsednik sada ponovo putuje po zemlji da bi pridobio podršku za svoj poreski plan, znajuæi da se demokrate koje su podržale amerièke snage u Iraku pripremaju da iskoriste ekonomiju kao oružje u predsednièkoj predizbornoj kampanji iduæe godine, jer smatraju da je unutrašnja politika predsednika Buša neuspešna. Bela kuæa tvrdi da je ekonomija slaba zbog troškova borbe protiv terorizma i rata u Iraku u kombinaciji sa efektima prošle recesije. Medjutim, mnoge demokrate, ukljuèujuæi i neke sa predsednièkim ambicijama, kažu da je teškoæe izazvala serija poreskih olakšica koju je Kongres odobrio neposredno pošto je Buš preuzeo položaj. Medju njima je i senator iz Floride Bob Grejem, koji je nastupio u emisiji ”Ove nedelje“, TV mreže ABC.
: “Rekao bih da je ova administracija bila nesmotrena i neodgovorna kada su u pitanju unutrašnja ekonomska pitanja i prvi naèin otpoèinjanja procesa oporavka je nepoveæavanje deficita.”
Medjutim, predsednik tvrdi da su ta inicijalna smanjenja poreza imala pozitivan efekat i da bi još jedna obimna serija olakšica dala ekonomiji neophodan podstrek. Taj argument postaje okosnica predsednikove unutrašnje politike, na veliko zadovoljstvo njegovih konzervativnih sledbenika u Kongresu. Medjutim, ti sledbenici nisu uspeli da obezbede dovoljno glasova za usvajanje paketa olakšica u vrednosti od 726 milijardi dolara, koji je predsednik prvobitno predložio. Oèekuje se da æe Predstavnièki dom podržati smanjenje poreza u iznosu od 550 milijardi, što bi prema predsednikovim reèima bio prihvatljiv kompromis, ali bi cifra koja bi verovatno bila prihvaæena u Senatu mogla da bude mnogo niža - možda svega 350 milijardi dolara. Problem za Belu kuæu je to što Republikanci, iako imaju veæinu u Senatu, nisu svi konzervativci i pojedini umereniji senatori govore da ne mogu mirne savesti da podrže veliko smanjenje poreza. Medju njima je i senator Džordž Vojnoviæ iz Ohaja.
“I ja brinem o otvaranju novih radnih mesta isto koliko i predsednik i svi ostali. Ali to mora da se sagleda u svetlu èinjenice da su se stvari izmenile od kako smo 2001. godine imali suficit, kada je porez smanjen za bilijardu i 300 miliona dolara.” Smanjenje poreza æe biti predmet intezivne rasprave ove nedelje u Vašingtonu, jer Kongres nakon praznika nastavlja rad i oèekuje se da æe obe strane izneti strategiju za predstojeæe sednice. Istovremeno, pisci predsednikovih govora užurbano sastavljaju nove apele za smanjene poreza - koji æe biti izneti gradjanima širom zemlje da bi izvršili pritisak na svoje predstavnike u Kongresu.