Ministar policije Dušan Mihajloviæ na konferenciji za novinare izjavio je da je krivièna prijava podneta za ubistvo Ðinðiæa u vezi sa kriviènim delom terorizma i udruživanja radi neprijateljske delatnosti podneta, izmeðu ostalih, protiv voðe zemunskog klana Milorada Lukoviæa-Legije, Zvezdana Jovanoviæa, osumnjièenog da je ubio Ðinðiæa, protiv šefa surèinskog klana Ljubiše Buhe, bivšeg šefa vojne bezbednosti generala Ace Tomiæa, savetnika predsednika Jugoslavije Radeta Bulatoviæa i protiv predsednika Srpke radikalne stranke Vojislava Šešelja. Zloèinaèko udruženje na èijem su se èelu alazili Dušan Spasojeviæ i Milorad Lukoviæ Legija imalo je potpuno regulisane veze sa razlièitim liènostima iz državnog aparata, policije, sudstva, tužilaštva, Bezbednosno–informativne agencije, predsednikom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem, sa generalom vojne bezbednosti Acom Tomiæem i sa celokupnom komandom Jedinice za specijalne operacije koja je faktièki bila pod njihovom komandom, objasnio je ministar policije.
Prema reèima ministra Mihajloviæa voðe zemunskog klana Milorad Lukoviæ i Dušan Spasojeviæ tražili su da se Vojska Srbije i Crne Gore ne meša u dogaðaje posle ubistva Ðinðiæa i takvo obeæanje dobili od generala Tomiæa i savetnika Bulatoviæa.
Demokratska stranka Srbije zatražila je oslobaðanje bivšeg savetnika poslednjeg predsednika Jugoslavije Radeta Bulatoviæa i ocenila da je on politièki zatvorenik koji je uhapšen radi obraèuna sa tom partijom i njenim predsednikom Vojislavom Koštunicom.
Inaèe, policija je podnela kriviène prijave protiv Slobodana Miloševiæa, bivšeg šefa tajne policije Radomira Markoviæa i komandanta Jedinica za specijalne operacije Milorada Lukoviæa i trojice pripadnika tajne policije Branka Berèeka, Leonida Milivojeviæa i Nenada Iliæa zbog osnovane sumnje da su 15. juna 2000. godine u Budvi organizovali i izvršili atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškoviæa. Kriviènom prijavom obuhvaæen je i bivši naèelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavkoviæ zbog sumnje da je pomogao izvršiocima atentata.
Srpski pokret obnove tim povodom ocenio je kriviènu prijavu policije kao selektivnu, jer njome nisu obuhvaæeni, kako se kaže u saopštenju ove stranke, pripadnici i danas privilegovanog Surèinskog klana Vladimir Jovanoviæ, Ljubiša Buha i braæa Ivan i Milan Lovriæ niti èelni ljudi crnogorskog pravosuða i Državne bezbednosti, koji su najtešenje saraðivali sa srpskom tajnom policijom i koji su, uprkos dokazima, smatra Srpski pokret obnove, obustavili istragu protiv atentatora.
U medjuvremenu, dok guverner NBS Mlaðan Dinkiæ zagovara samostalni ulazak Srbije u Evropsku uniju, buduæi predsedavajuæi tom asocijacijom – italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini kaže da æe njegova zemlja podržati napore državne zajednice Srbija i Crna Gora da potpiše sporazum o asocijaciji i stabilizaciji sa Evropskom unijom.
Guverner Narodne banke Srbije Mlaðan Dinkiæ ocenio je da je dalji rad na harmonizaciji ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom gubljenje vremena i istakao da Srbija mora da uspostavi spstvenu državu i da je Evropska unija neæe u tome spreèavati. Da je Srbija krenula samostalno od jula prošle godine, ove godine u junu slavila bi jer bi u Solunu na samitu Evropske unije imala potpisan ugovor o asocijaciji i stabilizaciji, a ovako tapkamo u mestu veæ devet meseci, rekao je Dinkiæ.
Srbija što pre treba da zatraži odvojeni proces asocijacije i stabilizacije sa EU i odvojen prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju jer je nemoguæe harmonizovati dva potpuno razlièita sistema a Srbija više nema vremena za gubljenje i pri tome mislim da Crna Gora nije kriva ali mi ne treba da se bavimo njenim problemima veæsamo svojim, rekao je Dinkiæ, dodajuæi da Srbija više ne može da trpi ucene pri raspodeli pola–pola ambasadorskih mesta u državi koju finansira sa 95 odsto sredstava. Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini u razgovorima sa beogradskim domaæinima–najvišim predstavnicima vlasti izjavio je da æe njegova zemlja nastaviti da podržava napore Srbije i Crne Gore ka potpisivanju Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji s Evropskom unijom. Fratini je posle razgovora s šefom diplomatije državne zajednice Goranom Svilanoviæem i srpskim premijerom Zoranom Živkoviæem rekao da je potpisivanje sporazuma o asocijaciji izuzetno važno i izrazio nadu da æe vrlo brzo biti postignuti konkretni rezultati. Italija, inaèe, namerava da podrži jaèanje bilateralne saradnje u svim oblastima, rekao je Fratini i dodao da su italijanski privrednici zainteresovani za jaèanje ekonomske saradnje sa Srbijom i Crnom Gorom u sektorima malih i srednjih preduzeæa.