Reèi car ili carstvo nekada su se odnosile na moæne voðe i teritorije pod njihovom vlašæu. Danas se ti izrazi više ne koriste u njihovom doslovnom smislu. No, kada analitièari Sjedinjene Države nazivaju carstvom, oni uglavnom podrazumevaju moæ i uticaj koji ta zemlja ima u svetu, poput antièkog Rimskog carstva ili britanskog carstva u 18. i 19. veku. Nil Ferguson, autor knjige “Carstvo: Uspon i pad britanskog svetskog poretka i pouke za globalnu moæ,” smatra da je britanska invazija i okupacija Iraka bila karakteristièan naèin operisanja britanske imperije. To se ni po èemu se ne razlikuje od današnje invazije Iraka do strane Sjedinjenih Država, smatra on:
“Britanci su na istovetan naèin tvrdili da su postupali u najboljem interesu Iraka i da su želeli da Iraèani na kraju sami upravljaju svojom zemljom. Meðutim, Britanci su u stvari želeli da se otarase vlade koja im nije odgovarala”.
No profesor meðunarodnog prava na Univerziteta Taft u Masaèuzetsu, Majkl Glenon, ne slaže se sa ocenom da su Sjedinjene Države imperija
“Imperija za mene znaèi upotrebu sile u cilju okupacije i kontrole nad grupom zemalja ili regionima. Osvojene zemlje gube svoju autonomiju i politièku nezavisnost i postaju kolonije, teritorije imperjalnih vlasti. Nameæu se porezi, zakoni, regrutuju se vojska. Postavljaju se guvreneri i sve se to dogaða bez pristanka podjarmljene države.”
Glenon dalje tvrdi da vojnu moæ i globalni ekonomski uspeh ne bi trebalo mešati sa imperijalizmom. Meðutim, mnogi u svetu smatraju da je ideja slobodne trgovine sredstvo koje Sjedinjene Države koriste za svoju globalnu ekspanziju. Profesor meðunarodnih odnosa na Bostonskom univezitetu, Endru Bejsevik, ukazuje da je jedan od glavnih uslova održavanja prosperiteta Sjedinjenih Država, proširenje amerièkog tržišta u svetu:
“Da bi se oèuvalo blagostanje, potrebno je da naæi nove prilike za proširenje naše privrede na meðunarodnom planu. Potrebne su nam trgovina i moguænost ulaganja. U sklopu stvaranja uslova za trgovinu i investicije, ulažu se napori za otvaranje novih tržišta za amerièko preduzetništvo i radi se na tome da i ostatak sveta sprovodi politiku slobodnog preduzetništva”.
Sloboda, demokratija i slobodna trgovina -- sve su to željeni ciljevi koje, meðutim, ne bi trebalo da budu nametnuti, kaže profesor Bejsevik. No, neki istorièari poput Nila Fergusona, ukazuju da je britanska vladavina donela i pozitivne promene u bivšim kolonijama, koje nakon sticanja nezavisnosti nisu uvek ostvarivale progres:
“Oèigledno je da veliki broj tih zemalja nije bio spreman za tranziciju ka demokratiji. Britanci su znali da je bilo potrebno još vremena kako bi se, na primer, izbegli etnièki konflikti poput nasilja koji je izbio u Indiji po sticanju njene nezavisnosti 1947. Meðutim, morali su da se povuku iz Azije, Afrike i drugih krajeva sveta zbog ekonomskih i politièkih pritisaka, posebno Sjedinjenih Država koje su po završetku Drugog svetskog rata smatrale da je imperija nešto što treba ukloniti što je brže moguæe ”.
Po reèima profesora Fergusona, imperije su uspešne jedino kada donose rezultate kao što su vladavina zakona, privredna stabilnost i prosperitet regionima kojima dominiraju. Ferguson i drugi istorièari ukazuju da bi Sjedinjene Države -- bez obzira da li su imperija ili ne -- trebalo da uèe na greškama i uspesima carstava prošlih vremena.