Pred sam rat, odnosno poèetkom marta, profesor Telhami obavio je istraživanje javnog mnjenja u šest arapskih zemalja -- Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Maroku, Jordanu i Libanu. Rezultati istraživanja ukazuju da je arapski svet zabrinut i krajnje podozriv prema amerièkim namerama u tom regionu:
“Ono što sam otkrio nije bilo nikakvo iznenaðenje. Ogromna veæina ljudi u tim zemljama, njih skoro 90 odsto, protivili su se ratu u Iraku, èak i u sluèaju da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje. Ispitanici su takoðe bili izuzetno podozrivi prema amerièkim stvarnim ciljevima u regionu. Bili su i užasnuti moguæim posledicama rata. Arapski svet smatra da je u pitanju amerièka konfrontacija sa arapskim zemljama u nastojanju da ih se oslabi. Skoro niko ne veruje u objašnjenje da Sjedinjene Države žele da pomognu razvoj demokratije na Bliskom Istoku”
Veæina Arapa istièe dva neposredna razloga za amerièku akciju protiv Iraka, preuzimanje iraèkih naftnih polja i jaèanje položaja Izraela u regionu -- rekao je profesor Telhami. A, evo kako su ispitanici odgovarali na pitanje kakav razvoj oèekuju nakon rata:
“Ogromna veæina u svakoj od tih zemalja predviða da æe terorizma biti sve više, a mira i demokratije sve manje. Veæina, pri tom ukazuje na represivne mere, koje arapske vlade koje su podržale amerièku akciju, sprovode iz straha od revolta svojih graðana. Velika veæina je takoðe sada nakon rata, još više ubeðena da je motiv bio nafta, a ne uvoðenje demokratije. U to ih uverava èinjenica da su amerièke snage umele da zaštite naftna polja i ministarstvo nafte, ali ne i bolnice i nacionalni muzej.”
Prvi posleratni dani u Iraku izrodili su još jedan problem -- kaže Šibli Telmani -- nakon svrgavanja baatistièkog režima, u zemlji je zavladao politièki vakuum:
“ Bivši totalitarni režim je nastojao da uništi svaku alternativu partiji Baat. Jedina instistucija koja je ostala jeste džamija. I nema nikakve sumnje da ukoliko doðe do skorih izbora u Iraku, na njima æe pobediti klerici. Pri tom se postavlja pitanje šta æe se dogoditi ukoliko šiitski Muslimani zatraže uspostavljanje bližih veza sa Iranom, koji amerièka administracija naziva delom “osovine zle”? Oèigledno je da su sve to izuzetno krupni problemi, za koje ne postoje laka niti brza rešenja”.
Arapski svet svoj odnos prema Sjedinjenim Državama, inaèe, prevashodno posmatra kroz prizmu izraelsko-palestinskog konflikta -- kaže profesor Telhami. On je ujedno upozorio da bi amerièka administracija mogla da propusti novonastalu priliku za rešavanje problema koji strane u konfliktu -- kako je rekao -- “apsolutno nisu u stanju da samostalno reše”. Amerièku administraciju, rekao je, zaokupljaju akutniji problemi -- preostalo posao u Iraku, pitanje Severne Koreje i posustala ekonomija. Tome još treba dodati, po mnogo èemu, veæ zapoèetu predsednièku predizbornu kampanju.