Profesor Lin Èangšeng, vojni struènjak na Institutu Klermont, ovde u Sjedinjenim Državama, u ovom trenutku nalazi se na specijalizaciji u Kuvajtu, gde izražava uverenje da se islam i zapadna civilizacija nalaze u dugoroènoj ideološkoj borbi. Ta podela je jedan od razloga zbog kojeg zemlje Persijskog zaliva ne mogu podržati amerièko vojno prisustvo u Iraku na duže staze. Kuvajt je možda jedini izuzetak pošto su mu Sjedinjene Države pritekle u pomoæ poèetkom devedesetih godina, kaže profesor Lin i dodaje da geografski položaj iraka ima znaèaj kako u vojnom tako i ekonomskom pogledu.
“Geografska pozicija Iraka je prilièno dobra. Sa severa možete napasti Meditarnsko more, sa zapada možete zapretiti Sueckom kanalu, dok sa istoka možete kontrolisati Iran. Medjutim da li Sjedinjene Države mogu da uspostave vojne baze u Iraku ?“
Da li æe Sjedinjene Države moæi da održe vojno prisustvo u Iraku moglo bi da zavisi od uspeha rekonstrukcije te zemlje. Ako nova iraèka vlada i narod Iraka budu zadovoljni, oni bi možda mogli tolerisati amerièke vojne baze na svojoj teritoriji. Profesor Lin ne veruje da je stav kuvajtske vlade uklesan u kamenu, naglašavajuæi da bi se i on mogao promenuti. U trenutku kada mu je pretila otvorena opasnost od Sadama Huseina Kuvajt je bio sreæan da ima amerièke vojne baze na svojoj teritoriji. Meðutim ako odnosi sa novom iraèkom vladom budu èvršæi, ponašanje Kuvajta bi se moglo promeniti. Da li bilo ko sumnja da Sjedinjene Države žele da imaju vojne baze u Iraku? Da, Ruhi Beobki, profesor na katerdi za meðunarodnu politiku na Libanskom meðunarodnog univerziteta smatra da Sjedinjene Države misle da bi cena takvih vojnih baza u Iraku mogla da bude previsoka. On podvalèi da trenutna amerièka retorika ukazuje na nameru Sjedinjenih Država da pomognu u stavaranju nove vlade i da onda povuku svoje trupe iz Iraka. On dodaje da Sjedinjene Države, pre nego što napuste Irak, moraju da obave jedan važan posao, da obnove iraèku armiju.
“Mislim da bi Amerikanci mogli ponove ono što se desilo u Nemaèkoj. Oni æe obnoviti zemlju.....“
Podseæajuæi na ulogu Sjedinjenih Država u Nemaèkoj nakon Drugog svetskog rata, profesor Beobki veruje da moderniji metod obnove Iraka zahteva ogromno ulaganje u Irak uz istovremeno vršenje uticaja na vladu i vojsku. Profesor Beobki nije meðu onima koji se plaše produžrnog amerièkog prisustva u Iraku. Naprotiv, on izražava strahovanje da æe nakon povlaèanja Sjedinjenih Država svi problemi sa kojima se suoèava Bliski istok ponovo isplivati na površinu.