Samo nekoliko dana nakon što je bitka za Bagdad okonèana, iraèani izražavaju zabrinutost zbog konfuzije koja je usledila nakon rušenja režima Sadama Huseina. On takoðe brinu o tome ko æe popuniti vakum u vlasti nastao odlaskom Sadama Huseina. Lider Iraèkog nacionalnog kongresa Ahmad Èalabi stigao je u Bagdad sa nadom da æe igrati vodeæu ulogu u bilo kakovoj prelaznoj vladi koja bude formirana. Amerièki tim koji predvodi penzionisani general Džej Garner o istom pitanju je održao konsulatacije za velikim briojem iraèkih lidera. Zvanièni Vašington istièe da æe amerièki tim pomoæi u formiranju prelazne iraèke adminstracije i takoðe imati udela u dostavi humanitarne pomoæi i rekonstrukciji Iraka. Meðutim mnogi iraèani se otvorenu protive ideji da bi zemlju mogao da vodi neko sa strane, a evetnulno prolongiranje ostanka amerièkih trupa smatraju nekom vrstom okupacije. Vašingtonm ukazuje da amerièke trupa neæe ostati u Iraku duže nego što je to potrebno. Lider Iraèkon nacionalnog saveta Ahmad Èalabi distancirao se od amerièkih napora, insistirajuæi da bilo kakvu prelaznu adminstracija moraju da vode iraèani. Porpararol te organizacije Zab Setna to obrazlaže sledeæim reèima.
“Nije naša namera da nas bilo ko postavlja. Odluka o iraèkoj buduænosti je na na iraèkom narodu“.
Mnogi iraèani poput Suhe, skeptièni su u pogledu iznenadnog povrataka iz egzila Ahmada Èalabija i drugih iraèkih lidera, koji decenijama nisu živeli u zemlji.
“Smatra, da neæe biti u redu ako doðu ljudi sa strane. Oni kažu:živeli smo u inostranstvu i znamo šta se sve dešavalo u Iraku. To je u redu, ali ja ih pitam pa zašto ste onda odlazili, zašto niste ostali ovde u zemlji. Ako ste tako snažni zašto niste oslobodili Irak, a ne ziveli u inostranstvu, imali dobre kuæa i automobile, pune novèanike i dobre škole za va i vašu decu i uopše sve potrbno za dobar život. Sada se ti isti ljudi vaæaju u Irak i žele da budu lideri. Zbog èega?“
Portparol Iraèkon nacionalnog kongresa Zab Setna istièe da se Èalabi i ostali èlanovi opozicionih grupa koji su se iz egzila vratili u zemlju nadaju da odagnati sumnje.
”Gospodin Èalabi želi da se upozna sa ljudima, sasluša ono što oni misle i izloži svoju vizije. On takoðe želi da da ljudi sami donesu odluku. To da diktatporski režimi prisiljavaju ljude da napuste zemlju nije nešto sto je jedinstveno samo za Irak. Bilo je i drugih sluèajeva u kojima su politèki lideri bili prinuðeni da žive izvan zemlje“.
Meðutim, barem za sada, stanovnici iraèke prestionice istièu da su manje zaintersovani za politiku, veæ da žele da se uspostavi zakon i red, kao i da ponovo imaju struju i vodu kako bi se normalizovao život.