Na poèetku rata, tridesetogodišnji major Saleh Abdula Mahdi Al Džuburi je bio pripadnik druge iraèke divizije sa sedištem u Kufriju u severnoj pokrajini Sulejmanija. Medjutim, on nije tamo ostao dugo. Petog dana, pošto je Turska odbila da dopusti amerièkim trupama da upotrebe njenu teritoriju za pokretanje ofanzive na severu Iraka, on i njegovih 700 boraca, kojima je bio komandant, krenuli su na jug ka Bagdadu, sa još blizu èetiri hiljade vojnika u njegovoj brigadi. Druga brigada sa èetiri hiljade vojnika im se pridružila narednog dana.
Major Džuburi je isprièao o padu Bagdada, vidjeno sa iraèke strane, uz èaj u jednom klubu u centru Bagdada, koji je nekada bio omiljeno svratište Sadamovog sina Udaja:
”Da smo samo imali vazdušnu podršku za naše trupe i visoko tehnološke rakete, mislim da Amerikanci ne bi bili u stanju da udju u Bagdad“.
Umesto toga, on je rekao da su neprekidni, masivni vazdušni napadi izmedju 12-tog i 15-tog dana, odneli veliki broj žrtava - usmrtivši 800 od èetiri hiljade vojnika u njegovoj brigadi.
”Znali smo da ne možemo da se merimo sa amerièkom vazdušnom moæi, ali smo se nadali da možemo da poveæamo njihove gubitke do te mere da Amerikanci kažu - Iraèani su nam ravni, i odustanu od rata”.
Tek 19-og dana rata, kaže on, njegova brigada se prvi put sukobila sa marincima. Potisla ih i više se nisu sukobili.
“Oni su nas se plašili”, kaže iraèki major. Džuburi, otac troje dece, je branio Bagdad. Grad je pao u ruke koalicionih snaga brže, rekao je on, no što je bilo ko oèekivao. 8 aprila, njegov komandat je naredio trupama da se povuku na sever i èekaju dalja naredjenja. Neki vojnici su dezertirali i otišli kuæi da štite svoje porodice. Drugi su ga umorni i oèajni sledili.
”Znali smo da je rat završen. Zašto bismo se vraæali na sever kada je najveæa bitka bila u Bagdadu. Naš komandant nam je rekao da mu je žao i da idemo kuæi“.
Devetog aprila i sam je krenuo kuæi u Tikrit. Bio je to dan koji nikada neæe zaboraviti. Kad je stigao kuæi, skinuo uniformu i ostao zakljuèan u sobi pet dana.
”U tom momentu sam se oseæao bespomoænim”, kaže major Džuburi i dodaje: ”ubio bih se, ali se to kosi sa mojom verom. Bio sam jako ljut i teško sam podneo poniženje“.
Major Džuburi kaže da je ljut, na Sadama Huseina i Sjedinjene Države.
”Krivim Sadama Huseina zbog toga što nije bio dobar politièki lider, ali isto tako krivim Sjedinjene Države jer žele našu naftu“, kaže Mahdi Al Džuburi dok mu se oèi pune suzama i dodaje:
”Izgubiti rat je jedno, ali izgubiti Bagdad to je nešto sasvim drugo. To je kao izgubiti nešto najdraže. Izgubiti zemlju je više nego izgubiti saborce, koji su je sa vama branili“.
Džuburi je u Bagdau prvi put od završetka rata. Bolno je, kaže on videti Amerièke vojnike na ulicama grada.
”Za mene je ovo okupacija“, kaže iraèki major. Amerièke snage dopustile su iraèkim vojnicima da prevezu svoje mrtve kuæi radi sahrane rekao je major Džuburi. Njegova brigada je izgubila više od jedne èetvrtine, od svojih èetiri hiljade vojnika - ukupno 1400 meðu njima je bilo i 200 od 700 vojnika kojima je on komandovao.