Prema poslednjim izveštajima iz Iraka borbe postepeno jenjavaju dok amerièki i britanski vojnici èiste poslednje džepove otpora. Sada je veæi problem obnova mira u gradovima i dopremanje hrane, vode i medicinske pomoæi stanovništvu. Mnogi pisci uvodnika pozabavili su se problemom nestašice vode u Iraku. List Èatanuga fri pres, iz Tenesija, primeæuje da mnogi komentatori donose prerane zakljuèke o ratu u Iraku:
”Nestrpljivi kritièari, posle samo nekoliko dana vojnih akcija, poèeli su da nazivaju amerièku strategiju pogrešnom tvrdeæi da su se amerièke snage ”zaglibile.“ Ali svega dve nedelje kasnije, veæi deo Bagdada je pao pa sada ima samo povremenih èarki i poslednjih džepova otpora. Iraèki civili, posle perioda razumljivog nepoverenja u to da je Sadam zaista oboren, izašli su na ulice i veselo pozdravili amerièke vojnike. Èak i antiamerièki raspoložene susedne muslimanske države teško mogu da poreknu èinjenicu da mnogi Iraèani pokazuju više radosti prema oslobodiocima, nego žalosti za bivšim ugnjetaèima.“
Što se tièe rasprostranjenih pljaèki u Bagdadu i drugim gradovima, kao i uništavanja antikviteta po muzejima, list Pitsburg post gazet ovako jadikuje:
”Lopovi u Iraku opljaèkali su vredne stare predmete koji pripadaju nasledju ne samo kolevke civilizacije veæ i èitave ljudske rase. Funkcioneri kažu da je odneto 50 hiljada eksponata, ukljuèujuæi zlatnu harfu iz sumerskog perioda, pre vise od pet hiljada godina. Moguæe je da su muzeji sakrili neke od najdragocenijih antikviteta ali nema sumnje da je jedna veoma važna kolekcija desetkovana. Pitanje je, da li su amerièke snage mogle da uèine više za spreèavanje te pljaèke.“
Još oštriju kritiku doneo je list USA tudej, koji se prodaje u èitavoj zemlji, a štampa u okolini Vašingtona:
”Propust amerièkih snaga da predvide obim haosa koji je nastao posle raspada režima i da brzo uspostave red otvara moguænost da se proæerda dobra volja koju su Iraèani iskazali prema amerièkim vojnicima kada su ušli u Bagdad. Uprkos privremenim znacima normalnosti u glavnom gradu u nedelju, kada su gradjani ponovo poèeli da izlaze na ulice, na stotine Iraèana održalo je demonstracije okrivljujuæi Sjedinjene Države što su dozvolile da zavlada bezakonje.“
List njujork tajms razmatra još jedan aspekt rata i obnove Iraka, i kako æe to biti plaæeno:
”Invazija, okupacija i obnavljanje Iraka koštaæe amerièke poreske obveznike više od sto milijardi dolara. Ali za neke sreæne kompanije Irak postaje centar za sticanje profita. Administracija je poèela da seje ugovore, a medju prvima su ih dobile politièki firme sa dobrim politièkim vezama, kao što je Halibarton. Ovo lièi na gori favoritizam i potkopava nastojanje Bušove administracije da ovaj rat prikaže kao kampanju za razoružavanje i uvodjenje demokratije, a ne za sticanje novca.“
S obzirom da æe obnova Iraka stajati toliko mnogo novca, od životne važnosti je da se sprovede nadmetanje, transparentno i otvoreno za sve. A to se do sada nije dogodilo - zakljuèuje Njujork tajms.