Po reèima Filipa Hendersona, finansijska podrška biæe pružena i vladinim i nevladinim institucijama, jer se novom inicijativom žele -- kako kaže -- uspostaviti povezanost graðana sa predstavnicima lokalne vlasti, i obrnuto, lokalnih uprava sa graðanima:
“Prvo nameravamo da na lokalnom nivou pomažemo graðane i njihove organizacije da mogu da utièu na vlast u poboljšanju kvaliteta njihovog života. To se može odnositi na rešavanje pitanja privreðivanja i zaposlenosti, zdrastva i obrazovanja, ali i na promociju graðanskih i ljudskih prava, ili rešavanja pitanja koja su od interesa za manjine koje žive u tim sredinama. Drugi, da ga nazovem, strateški cilj je podstanje efikasne regionalne saradnju u rešavanju problema koja se tièu èitavog Balkanskog regiona. Oèigledno je da je podruèje bivše Jugoslavije -- a možda posebno Srbija -- tokom desetogodišnjeg konflikta pretrpelo ekonomsko propadanje koje je otvorilo put najtežim pojavama kao što su organizovani kriminal, trgovina oružjem, drogom i ljudima. Sve su to ogromne prepreke nastojanjima da se privuku strane investicije i podstakne potrebno poslovno ponašanje, nego i za funkcionisanje demokratskih vlasti. Naša inicijativa, koja æe -- kao što sam rekao -- trajati bar deset godina ima za cilj pružanje pomoæi i vlastima i graðanima u prevazilaženju takvih poteškoæa.”
Jedna od ne-vladinih organizacija u Srbiji koja bi mogla dobiti pomoæ od nove amerièke inicijative za demokratizacije na Balkanu, zove se Projekat graðanskog obrazovanja, koji je u Srbiji deluje od oktobarskih promena 2000. godine. Slobodan Markoviæ, koji vodi taj projekat, kaže da je glavni cilj podsticanje povratka mladih struènjaka koji su, u hiljadama, napustili Srbiju tokom 90-tih godina, i stimulisanje onih koji su doktorirali i magistrirali u inostranstvu da u zemlji rade na fakultetima društvenih i humanistièkih nauka. Slièni programi, sprovedeni u drugim zemljama tranzicije, pokazali su se veoma uspešnim, kaže Slobodan Markoviæ.
Srðan Darmanoviæ, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava - CEDEM, koji prati kako sprovoðenje demokratskih reformi tako i afirmaciju ljudskih prava u Crnoj Gori pozdravlja inicijative poput Maršalove Fondacije za Nemaèku i istièe da jaèanje demokratije u Srbiji i Crnoj Gori u velikoj meri zavisi od uspostavljanja efikasnog i nezavisnog sudstva:
Mada je izrazio žaljenje zbog ubistva bivšeg premijera Srbije Zorana Ðinðiæa, Filip Henderson, iz Maršalove fondacije za Nemaèku kaže da su energiène mere koje su u Srbiji usledile izuzetno dobar znak da æe reforme biti nastavljene. A o znaèaju sprovoðenja promena sa stanovišta èitavog regiona kaže:
“Živeo sam u Rumuniji na samoj granici sa Srbijom skoro godinu dana izmeðu 1992. i 1993. godine i stvarno uoèio kolika je razlika kada taj deo regiona nije povezan sa ostalim zemljama. To je ometalo trgovinu i takoðe stvorilo politièki vakuum zbog toga što Srbija nije uèestvovala u politièkoj i drugoj tranziciji èitavog regiona. Zato su mere koje se preduzimaju u Srbiji u protekle dve nedelje veoma ohrabrujuæe i moraju se pozdraviti”.
Filip Henderson je izrazio i optimizam da æe projekat “Decenija demokratizacije Balkana” pospešiti dalje napredovanje ka evropskim standardima i tokovima ne samo Srbije nego i ostalih zemalja na Jugoistoku Evrope.