Piter Galbrajt kaže da je krajem 80-tih boravio u severnom Iraku gde je dokumentovao sistematsko uništavanje kurdskih sela od strane režima Sadama Huseina. Takoðe je bio svedok gušenja kurdske pobune 1991. i svedok korišæenja surovih metoda, ukljuèujuæi hemijsko oružje protiv žitelja sela Halabdže. Ti su dogaðaji, kaže Galbrajt, u velikoj meri uticali na njegov sud o režimu Sadama Huseina.
“To je izuzetno zao režim. Verujem da ljudi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini razumeju stradanje civila u takvoj situaciji. Bio je to fašistièki režim - režim bez duše koji je zlostavljao nevine ljude. ”
Ujedinjene nacije bi trebalo da odigraju glavnu ulogu u obnovi Iraka, a najvažniji zadatak je da, paralelno sa ekonomskom obnovom, što brže budu ostvareni uslovi da sami Iraèani biraju svoju vladu, kaže Piter Galbrajt, koji je takoðe ukazao na neke sliènosti sa posleratnom situacijom na Balkanu:
“Ima nekih sliènosti, one se ogledaju u tome da je najvažnije da zajednica u kojoj vladaju verske i etnièke podele i koja se nalazi u rasulu treba da se ponovo ujedini i rekonstituiše. No, situacija u Iraku se u mnogo èemu razlikuje od situacije na Balkanu. Pre svega, Miloševiæev režim u Srbiji, na primer, nije ni izdaleka bio brutalan koliko Sadamov. U Srbiji je uvek postojala opozicija. Sadamov Irak nije trpeo opoziciju i ona nije mogla ni da nikne ni da opstane. Na Balkanu je, takoðe, konflikt trajao relativno kratko - jednu deceniju, dok u Iraku strahote traju preko tri i po decenije. Stanovništvo balkanskih zemalja je takoðe uspelo da održi svoje veze sa Evropom, dok je iraèki narod sve to vreme živeo u meðunarodnoj izolaciji.”