Dok je svet na malim ekranima posmatrao kako neki Iraèani proslavljaju na ulicama Bagdada pad Sadama Huseina, reagovanje u arapskom svetu može se opisati sa dve reèi - šok i razoraèerenje. Prema mišljenju profesora politièkih nauka na Libansko-amerièkom univerzitetu u Bejrutu, mada je veæina ljudi znala da æe koalicione snage pre ili kasnije dobiti rat, niko nije oèekivao da æe Bagdad pasti tako brzo.
”Ljudi nisu bili pripremljeni za tako nešto jer su daleko od poprišta borbi, i jer su verovali da je ono što vide otpor, da Amerikanci neæe stvarno dobiti ovaj rat. Sada neki kažu da je bar trebalo duže da traje. Znate, radi se o èasti arapske nacije. Postoji oseæanje da se nismo baš pokazali. Imajte na umu da pred stranim armijama nisu pale brojne arapske prestonice“.
Iraèki ministar informisanja je dan uoèi pada Bagdada najavljivao neminovnu iraèku pobedu tvrdeæi da su izveštaji o amerièkom napredovanju laž. Mnogi Arapi su rado prihvatali njegove tvrdnje jer je za mnoge Sadam Husein prerastao u simbol arapskog nacionalnog otpora. Štampa širom arapskog sveta je izrazila zabrinutost za buduænost Iraka priznavši da je Bagdad pao brzo. Prema direktoru jordanskog centra Alkud za politièke nauke, Uraibu Al-Rantaviju, izgledi da se u Iraku zaène demokratija svakako æe zaokupiti pažnju arapskih lidera:
” Demokratija u Iraku kao regionalni uzor predstavlja izazov mnogim arapskim režimima. Oni bi želeli da Irak izvozi naftu ali ne i demokratiju. Ukoliko u Iraku demokratija zaživi, to æe uticati na konzervativne države i društva susednim zemljama. Mislim da je uspostavljanje demokratije sada najveæi izazov za sve arapske zemlje“.
Al-Rantavi dodaje da je rat u Iraku pokazao arapskom svetu da se diktatura skoro uvek završava porazom. Predstavnik Arapske lige Hišam Jusef smatra da æe brz razvoj dogadjaja u Iraku podstaæi narednih dana i sedmica niz konsultacija arapskih lidera. Mada priznaje da u arapskom svetu vlada duboka zabrinutost zbog dogadjaja u Iraku, Jusef smatra da arapski svet pozdravlja demokratiju.
” Demokratija ne predstavlja pretnju. Demokratija je nešto èemu svi stremimo. Medjutim, ima raznih naèina za uspostavljanje demokratije, i mi smatramo da je ovo -- uništenje jedne zemlje -- najgori moguæi naèin. Demokratija je proces. Ni u Americi nije ostvarena preko noæi. Potrebno je vreme za izgradnju institucija... Mnoge arapske zemlje idu tim putem“.
Jusef medjutim priznaje da je tempo spor. Neki arapski analitièari smatraju da SAD i druge zemlje - mada žele demokratiju za arapski svet - možda neæe biti spremne za ono šta æe se desiti u demokratskom arapskom svetu. Tako profesor politikologije na kairskom univezitetu, Hasan Nafai, kaže da bi, u svetlu antiamerièkog raspoloženja i fundamentalistièkih oseæanja, bilo koja nova demokratija u arapskom svetu mogla da ima krajnje neprijateljski stav prema SAD:
” SAD moraju da svhate -- a mislim da shvataju - da bi slobodni izbori u arapskom svetu doveli na vlast anti-amerièke režime, mnogo više anti-amerièki nastrojene od sadašnjih“.
Medjutim, Hasan Nafai takodje ukazuje da bi uprkos tome, novo seme prijateljstva i poverenja moglo da se zaène ukoliko Amerika ispuni svoja obeæanja i iraèku vladu poveri iraèkom narodu.