U novom izveštaju britanskog medicinskog žurnala ”Lanset“ (The Lancet) stoji da se zemljama nekadašnjeg Sovjetskog saveza preti zdravstvena katastrofa, buduæi da se virus HIV ubrzano širi. Izveštava dopisnik Glasa Amerike Stiv Baragona.
Prema pisanju èasopisa ”Lanset“, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza 2001. godine zabeleženo je skoro 100 hiljada inficiranih virusom HIV, a autor izveštaja Fransoaz Amer kaže da je više od polovine novih sluèajeva registrovanih 2001. obièno zaraženo na isti naèin:
”Epidemija virusa HIV širi se istoènom Evropom zbog korišæenja droge intravenoznim putem.“
Ketlin Kravero (Kathleen Cravero), zamenik direktora Programa za AIDS Ujedinjenih Nacija, kaže da kada se virus raširi kod intravenoznih narkomana, to otvara drugi krug:
”Oni imaju seksualne odnose sa drugim ljudima, koji ne moraju da budu intravenozni narkomani. Drugim reèima, ogromna je njihova interakcija sa drugim èlanovima društva.“
U izveštaju se navodi da je epidemija dostigla nivo širenja na opštu populaciju, a tome æe najviše doprineti prenošenje putem seksualno prenosivih bolesti. Naime, oboleli od sifilisa mogu da budu prenosioci HIV-a preko kože, a Amerova navodi da bi kombinacija sifilisa i droga koje se koriste intravenozno mogla da bude katastrofalna po Istoènu Evropu.
”Zbog velike epidemije sifilisa, i broja intravenoznih narkomama, postoji pretnja da æe se virus HIV proširiti seksualnim putem.“
Amerova navodi da je prenošenje seksualnim putem za sada zasada ogranièeno, ali da je cifra obolelif sve veæa. U Ukrajini i Belorusiji, èetvrtina novih sluèajeva zabeležena je kod heteroseksualnih osoba. Iako je epidemija naroèito velika u krugovima intrevenoznih narkomana i prostitutki, Ketlin Kravaro iz UN kaže da je zabluda misliti da se Virus neæe proširiti i van granica tih krugova.
”Iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da zaraza napreduje na taj naèin, i zato pokušavamo da izazovemo uzbunu na vreme.“
Kravarova kaže da je epidemija mnogo ozbiljnija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza nego u nekadašnjim komunistièkim zemljama centralne Evrope. Amerova navodi da su razlozi tih razlika složeni, ali da porastu inficiranih u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza doprinosi opšti pad ekonomije, koji doprinoci procvatu prostitucije i narkomanije.
”Kada nema poslova, kada su ljudi oèajni i ekonomija je u sunovratu, nama ni nade u buduænost - a sve su ovo odrednice za visoko rizièno ponašanje.“
Pa ipak, broj obolelih od AIDS-a je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza relativno mali, zbog toga što od momenta primanja virusa HIV do samog razvitka bolesti AIDS treba da prodje nekoliko godina. Amerova dodaje:
”Uskoro æe doæi do epidemije AIDS-a, tako da æe bolesnima trebati nega i to u uslovima kada je sistem socijalne zaštite skoro uništen. Nema lekova, a posebno nema anti-virusa.“
Prema izveštajima, slaba ekonomija tih zemalja, neæe moæi da obezbedi izvore zaštite za obolele od AIDS-a. Ketlin Kravero, zamenik direktora Programa za AIDS Ujedinjenih Nacija, posebno naglašava da su narkomani u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza mladi, i to uzrasta od 15-te do 24-te godine, te da Vlade tih zemalja treba da poboljšaju napore za prevenciju - sve za dobrobit buduæih generacija.