Još pre poèetka rata u Iraku predsednik Džordž Buš je predoèio svetu da to neæe biti rat izmedju hrišæanstva i islama.No, nedavni poziv Sadama Huseina u -sveti rat- džihad u odgovoru na koalicionu invaziju, jasno pokazuje da mnogi na Bliskom istoku ne vide rat u Iraku kako ga vidi predsednik Buš. Sa svoje strane, verske vodje u Americi ukazuju da promenljiva situacija na Bliskom istoku utièe na medjuverske odnose u Americi, kakogod se gledalo na rat u Iraku. Kako navodi saradnica Glasa Amerike Mora Fareli, neke verske vodje veruju da su medjuverski odnosi na ivici krize. Sjedinjene Države su verski najraznolikija zemlja na svetu. Taèan broj vera je teško utvrditi jer Biro za popis stanovništva ne zahteva od stanovnika da navedu svoju veroispovest. No, prema israživanjima Njujorškog gradskog univerziteta , preduzetim 2001. godine, skoro èetvrtina odraslih se ne smatra hrišæanima. Daleko najbrojnije nehrišæanske verske grupe su jevrejska i muslimanska. Usled toga, teroristièki napadi 11. septembra 2001. i èesto nasilnièki sporovi na Bliskom istoku utièu, možda neizbežno, na verski dijalog u Sjedinjenim Državama. Profesor islama na Katolièkom teološkom koledžu u Èikagu Skot Aleksander istièe da je uèinjeno mnogo pre terorististièkih napada 11. septembra da se ti odnosi poboljšaju. Pokazalo se, medjutim- kako se profesor Aleksander uverio-da je poslednjih devetnaest meseci predstavljalo prekretnicu.
“ Gde su odnosi medju ljudima u razlièititm zajedincama bili dobri pre 11. septembra i rata u Iraku-utvrdio sam da su se poboljšali. Tamo gde je bilo sumnjièenja , ignorancije i zabluda medju ljudima- stanje se pogoršalo. “
Neki eksperti smatraju da je problem u tome što su odnosi izmedju muslimana i hrišæana bili puni sumnjièenja, ignorancije i zabluda još pre 11. septembra. Profesor Aleksander delimièno okrivljuje za to muslimansku zajednicu. Ta zajedinca je nova u Americi, što znaèi da je saèinjavaju veæinom emigranti . Ti meigranti--poput drugih pre njih, veæinom žive u enklavama , nerado se ukljuèuju u matièni tok. No, baptistièki sveštenik Velton Gedi, direktor Medjuverskog saveza u Vašingtonu, ukazuje da su mnoge džamije shvatile potrebu da otvore vrata matiènom toku Amerike posle 11. septembra .
“Usledilo je snažno reagovanje. Neki ljudi u verskoj zajednici , naroèito u evangelistièkoj, smatrali su da poistoveæenje sa ljudima radikalno drugaèijom verskom tradicijom moglo podrazumevarti saglasnost sa tom tradicijom ili njenu afirmaciju. “
Baptistièki sveštenik Gedi navodi sluèaj evagelisitèkog luteranskog pastora Dejvida Benkea. Pastor Benke je bio suspendovan prošle godine zbog toga što je uèestvovao u medjuverskoj molitvi na sporstkom stadionu Jenki u Njujorku posle teroristièkih napada 11. septembra. Luteranski velikodostojnici su okaraterisali u svom saopštenju o suspenziji jevrejske, muslimanske i hinduske verske vodje kao “pagane.“ Pastor Gedi je uveren da su medjuverski odnosi dostigli kriznu taèku. Prema njegovom mišljenju, verski dijalog u Sjedinjenim Državama je prožet zlovoljom i nesporazumima. No, što se tièe odnosa izmedju hrišæana i muslimana, ti odnosi nisu bili nikada bolji, kako ocenjuje šef baptistièke komisije za etiku i versku slobodu Rièard Lend.
Naroèito dobri su odnosi izmedju evangelisitèkih hrššæana i Jevreja jer su Jevreji shvatili dubinu i širinu podrške evangelista Izraelu i u zlu i u dobru. Shvatili su da mi verujemo da su Jevreji od Boga izabrani narod ,da Bog blagosilja Jevreje i baca kletvu na one koji bace kletvu na Jevreje.“
No to shvatanje, èak i da je stvarno, nije potpuno, kako smatra baptistièki pastor Gedi. Pastor Gadi navodi da su ga neke jevrejske zajednice pozvale da ogvori o evangelisitèkoj pofršci Izraelu. Mnogi Jevreji-po njegovim reèima-nisu svesni biblijskih i teoloških imlikacija te podrške.
“To je savez zasnovan na pogrešnom razumevanju. Jer, suverenitet Izraela je u evangelisitèkom tumaèenju biblijskog predskazanja preduslov za povratak Hristosa u vreme kada se Jevrejima daje prilika da predju u hrišæanstvo ili pomru.“
Evangelièki hrišæani nisu jedini Amerikanci koji nalaze proroèansko znaèenje u sadašnjim dogadjajima. U februaru ove godine, tadašnji izvršni direktor Amerièkog muslimanskog saveta Erik Vikers sugerisao je da bi se eksplozija svemirskog šatla Kolumbija , u kome je bio i jedan izraelski astronaut, nad teksaškim mestom nazvanim Palestina mogla da shvati kao božija poruka. Vikers je posle te sugesitje podneo ostavku. Baptistièki svešteni Gedi veruje da æe medjuverski odnosi da opadaju sve dok Amerikanci budu povlaèili paralelu izmedju onog što èitaju u novinama i onog što èitaju u Bibliji, Tori ili Koranu. Biæe to-po njegovim reèima- kulturna tragedija jer je najveæi primer koji Amerika nudi svetu delikatna društvena ravnoteža poznata kao “pluralizam.“