S.N.: General Tomi Frenks je jasno stavio da znanja da je cilj prodora u Bagdad - uklanjanje s vlasti Sadama Huseina i njegovog rukovodstva. Stoga je Bagdad mesto u kojem treba da budemo, gde se nalazi iraèko voðstvo i gde sada pristižu amerièke snage, koje æe nastaviti da se nagomilavaju da bi krenule u borbu sa iraèkim snagama i u samom gradu i na okolnom podruèju. U medjuvremenu, amerièke snage æe pojaèati prikupljanje obaveštajnih podataka, da bi odredile druge važne ciljeve u Bagdadu - koji još nisu napadnuti. Amerièke snage æe, medjutim, biti oprezne zbog moguænosti da iraèke snage upotrebe hemijsko oružje. U svakom sluèaju, reè je o vrlo složenim dejstvima.
B.M.: Kakve su moguænosti urbanih i gerilskih akcija u samom Bagdadu, ali i van prestonice?
S.N.: Ne verujem da postoji moguænost obimnijih gerilskih akcija u samom gradu. Pre svega, iraèki režim ne uživa podršku naroda, a dugotrajnije gerilske aktivnosti su efikasne samo ako se ceo narod bori za odredjeni cilj i ideale. Ako veæina stanovnika nije spremna da se bori za ciljeve u koje veruje, gerilske akivnosti su osudjene na propast.
B.M.: Da li oèekujete delotvorno uèešæe stranih dobrovoljaca u ovom ratu?
S.N.: Drago mi je što ste me to pitali. Bilo je i ranije, a i sada ima stranih dobrovoljaca - iskljuèujuæi Iraèane - koji su došli da bi se borili u Iraku. Medjutim, njihov broj nije veliki i oni nisu - delotvorni.
B.M.: Da li su SAD zadvoljne saradnjom Turske u ovom ratu i kakva su sadašnja oèekivanja Vašingtona u pogledu eventualne dalje saradnje evropskih država?
S.N.: Sto se tièe Turske, njene dosadašnje aktivnosti predstavljaju veliko razoèaranje za SAD. Turska još nije usvojila zakon kojim bi se omoguæio prolazak amerièkih trupa preko turske teritorije. Kao što znate, 35 amerièkih brodova natovarenih opemom i oružjem jedne od naših najsavremenijih pešadijskih divizija, Èetvrte pešadijske, bilo je duže vremena ukotvljeno u turskim lukama. Ta oprema i oružje se upravo sada istovaruju u Kuvajtu. Iz tog razloga, Èetvrta pešadijska divizija se još nije angažovla u sukobu u Iraku. Mada nam to nije toliko naškodilo, u svakom sluèaju bi bilo bolje da na terenu imamo taj dodatni broj vojnika. Rekao bih da æe se nespremnost Turske da saradjuje sa SAD odraziti na dugoroène odnose izmedju dve zemlje. Tokom narednih meseci, u Kongresu æe se, na primer, ponovo razmotriti takozvana Jermenska rezolucija, koja je prošle godine odbaèena sa malim brojem glasova, a ove godine bi mogla da bude usvojena upravo zbog stava Turske prema nama, koji æe imati svoj odjek i u Kongresu.
B.M.: Da li bi moglo da dodje do izvesnog poboljšanja odnosa sa Evropom - ako se uzme u obzir i sadašnja poseta Kolina Pauela starom kontinentu?
S.N.: Odnosi sa Turskom su do te mere zategnuti, da je logièno zakljuèiti da dalje mogu da se kreæu jedino u pozitivnom smeru, ali ne tako brzo. Što se tièe drugih evropskih država, upravo sam èuo izjavu nemaèkog kancelara da bi Nemaèka mogla da da promeni svoj stav prema Sadamu Huseinu i da je sadašnja vojna akcija SAD možda opravdana. Ukoliko dodje do promene nemaèkog stava, možda bi i u drugim evropskim zemljama moglo da dodje do promena u svetlu novih podataka o Iraku. Neki od tih novih podataka bi mogli da budu obelodanjeni vrlo brzo.