Èlanovi senatskog odbora za odnose sa inostranstvom su izrazili zabrinutost Ambasadoru Bernsu zbog spora oko Iraka koji je doveo do podela u NATO-u. Najviši demokrata u tom panelu, senator Džozef Bajden iz Delavera, je rekao da je NATO suoèen sa ”krizom“.
”Mi smo suoèeni sa dilemom i novom odlukom i novom situacijom u kojoj su dovedene u pitanje fundamentalne osnove severnoatlanskog saveza, što nije bio sluèaj nikada u prošlosti. Treba bolje da procenimo kako da odgovorimo na to.“
Francuska, Nemaèka i Belgija se oštro protive Amerikancima predvodjenom ratu, koji podržavaju Britanija, Španija i Portugalija. I mada NATO ne igra ulogu u ratu, on šalje rakete za protivvazdušnu odbranu i avione za osmatranje u Tursku u cilju zaštite te saveznice od eventualnog iraèkog napada tokom konflikta. Francuska, Nemaèka i Belgija su blokirale èak i tu ogranièenu akciju na šest nedelja, iznevši argument da je to preuranjeno i da bi, po njihovom gledištu, dalo legitimitet ratu koji se vodi bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Ta akcija je razgnevila ambasadora Sjedinjenih Država Bernsa (Burns):
”Oštro se protivimo gledištu Francuske, Nemaèke i Belgije. Mislimo da je èinjenica da su blokirali diskusije, bila opasna i opstrukcionistièka.“
Ambasador Berns je rekao da æe, nakon rata, morati da budu uložena nastojanja da se ponovo uspostavi jedinstvo NATO-a. To æe, kaže on, zavisiti od zemalja èlanica, posebno od Francuske, koja je bila najoštriji protivnik rata:
”Francuska posebno treba da nam pokaže kako želi da bude deo buduænosti saveza, da želi da saradjuje sa nama i da želi da bude deo rešenja, zemlja koja može da kaže ”da” NATO-u, a ne samo ”ne“.“
Ambasador Berns je izjavio da bi Sjedinjene Države želele da NATO igra veæu ulogu van Evrope, ukljuèujuæi posleratnu rekonstrukciju Iraka. Francuska i Nemaèka se, medjutim, protive ulozi NATO-a u Iraku nakon rata i zalažu se za ideju da Ujedinjene nacije igraju vodeæu ulogu u tim nastojanjima.
