Ukupno gledano stanje ljudskih prava u Srbiji je na zadovoljavajuæem nivou, istièe se u izveštaju Stejt departmenta uz konstataciju da neki od problema nasleðeni od režima Slobodana Miloševiæa jos uvek nisu u potpunosti rešeni. “Iako su vlasti u globalu poštovale prava graðana, ipak je bilo problema u odredjenim oblastima, pre svega maltretiranja i prebijanja gradjana od strane policije. To se mahom odnosi na pripadnike romske manjine, ali i tu je do dosšlo do znaèajnog poboljšanja nakon usvanjanja zakona o kriviènom postupku kojim se jasno propisuju prva i obaveze policije“, naglašava se u izveštaju. Kao jednu od oblasti u kojoj je potrebno uèiniti više, amerièki državni sekretarijat navodi pravosuðe, koje je, kako se u izveštaju naglašava, nastavlja da u velikoj meri zavisi od politièkog uticaja. “Pravosuðe je i dalje u adminstrativnom pogledu paralisno, korumpiranost i nekompetentnost sudija i dalje predstavljaju problem kao i sami sudski procesi koji se vode“, istièe se u izveštaju. Stejt department ukazuje da pritiska na medije u prošloj godini nije bilo, ali kako dodaje, privatne tužbe pojedinih politièara protiv odreðenih medija i indirektne politièke manipulacije doprinele su autocenzuri kod samih novinara. “Trgovina ženama i decom i dalje je jedan od problema, ali vlada se sa tim problemom ozbiljno uhvatila u koštac“ - naglašava se u izveštaju. Kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, Stejt department istièe da je u toj oblasti došlo do izvesnog napretka, ali da, kako se dodaje, Tribunal još uvek nije zadovoljan nivom ostvarene saradnje.
Što se tièe Kosova, amerièki državni sekretarijat istièe da je postignut odreðen napredak mada neki od ozbiljnih problema i dalje ostaju. “To se pre svega odnosi na slobodu kretanja pripadnika manjiskih zajednica, uglavnom Srba. Krajem 20002. godine zabeleženo je izvesno poboljšanje u odreðenim delovima Kosova, ali ukupno gledano situacija je i dalje nezadovoljavajuæa“, precizira se u izveštaju. Amerièki državni sekretarijat se u svom izveštaju osvræe i na slab povratak izbeglog i raseljenog stanovništva, a kao glavne razloge za to navodi zabrinutost povratnika za bezbednost i slobodu kretanja, kao i nemoguænost zaposlenja. U izveštaju se takoðe navodi da trgovina ženama i nasilje prema ženama ostaje veliki problem, ali da admistracija Ujedinjenih nacija zajedno sa lokalnim kosovskim vlastima èini sve da se tom problemu stane na put.
U delu izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru ukazuje se da je vlada u Podgorici tokom prošle godine uglavnom poštovala prava graðana ali da su, kako se navodi, neki od problema, pre svega u pravosuðu, i dalje pristuni. “Pravosuðe je i dalje bilo sklono korupciji, neefikasnosti i politièkim uticajima, zbog èega je parlament usvojio zakon o sudovima koji bi trebalo da omoguæi da pravosuðe postane mnogo nezavisnije i efikasnije“, naglašava se u izveštaju. U izveštaju se takoðe ukazuje da je zahvaljujuæi pritisku politièara, izveštavanje medija, pre svega državnih, povremeno bilo pristrasno, ali da je pritisak vlasti na medije u prošloj godini bio manji nego ranijih. Kao i u Srbiji i na Kosovu, i u Crnoj Gori postoji -- istièe se u izveštaju -- ozbiljan problem trgovine ženama u cilju seksulane eksploatacije uprkos pokušajima vlasti da se tome stane na kraj.