Iraèke snage su poèele da primenjuju razlièite vrste kritikovanih vojnih taktika kojima nastoje da uspore koalicione snage koje u njihovom napredovanju prema Bagdadu. Izmedju ostalog, pripadnici iraèkih snaga pokazuju bele zastave u znak predaje, da bi zatim otvarale vatru na koalicione snage. Dogodio se i jedan samoubilaèki bombaški napad, u kojem su poginula 4 amerièka vojnika. Mnogi arapski vojni analitièari kažu da iraèki predsednik Sadam Husein dobro zna da je vojno nadmašen i da je krah njegove vladavine samo pitanje vremena. Stoga -- kako navode analitièari -- ukoliko je Sadam još uvek živ, njegova glavna strategija je da se održi u životu i produžava konflikt koliko je god moguæe. Iraèki lider se nada dugotrajno i krvavom konfliktu, kaže šef katedre politièkih nauka na Amerièko-libanskom univerzitetu u Bejrutu, Sami Barudi. Po njegovim reèima, svakodnevni televizijski snimci mrtvih i ranjenih vojnika i civila, mogli bi da izazovu pritisak meðunarodne i domaæe javnosti na koaliciju:
“Žrtve medju pripadnicima koalicije. Dalji prizori žrtava u Bagdadu. Mislim da on na sve to raèuna. I vreme æe odigrati svoje, ako se takvi prizori budu ponavljali. Sve æe to stvoriti odreðenu atmosferu u regionu, što æe prerasti u pritisak na koaliciju”.
Sadam je majstor u odugovlaèenju, kaže Barudi. On takoðe smatra da je iraèki predsednik vojno profitirao dolaskom vojnih inspektora Ujedinjenih nacija prošlog leta, kada je amerièki predsednik Džordž Buš poèeo da preti silom za razoružavanje Iraka. Sa tom se ocenom slaže Mohamed Kadri Said, penzionisani general egipatske armije i šef vojnog odseka u Centru za politièke i strateške studije Al-Ahram, u Kairu. Višemeseèni period pred poèetak rata bio je od kljuène važnosti za organizovanje Sadamovih trupa, kaže Said:
“Pre svega, mislim, da je Sadam uspeo da mobiliše svoje snage i obezbedi im vreme za pripremu dobrog plana. Mislim da je to ostvareno pre poèetka rata”.
Egipatski vojni analitièar takoðe oèekuje veæi broj iraèkih samoubilaèkih bombaških napada radi usporavanja koalicionih snaga. U izvesnom smislu, ovakva iraèka taktika predstavlja kopiju napada precizno navodjenim bombama i raketama koalicije, kaže Said:
“To znaèi preciznost. Amerikanci se služe preciznim vazdušnim udarima na daljinu. Moguænost promašaja je veoma mala. Iraèani èine slièno svojim samoubilaèkim bombaškim napadima. Preciznost je jednaka ili skoro jednaka, a probojnost je maksimalna. Vrednost samoubilaèkih bombaških napada je u šteti koja se nanosi drugoj strani. Velika preciznost bombaškog napada slièna je preciznosti amerièkih raketa.”
Gnev, bol i srdžba zbog kampanje bombardovanja mobilišu iraèki narod, kaže general Said. Meðutim, lideri koalicije tvrde da se Iraèani bore uglavnom iz straha od Sadama Huseina. Mali broj analitièara, ako uopšte iko, veruje da postoje izgledi da Sadam Husein ostane na vlasti. No, ukoliko je Sadam još uvek živ, ukazuju analitièari, on æe verovatno nastaviti svoju strategiju kako bi svoje politièko nasleðe uèinio što veæim -- bar meðu ekstremistièkim Arapima. Vredi još istaæi da bez obzira na sve veæe anti-ratne proteste u regionu, demonstranti uglavnom ne izražavaju direktnu podršku Sadamu Huseinu, veæ svoju zabrinutost za iraèki narod.