Posle ubistva premijera Zorana Djindjiæa, amerièki državni seketar Kolin Pauel je istoga dana telefonski razgovorao sa saveznim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanoviæem, istièe Dženet Boug, da u ime SAD izrazi sauèešæe srpskom narodu:
”Ponudili smo podršku i pomoæ vladi Srbije i CG u ovim teškim trenucima... Prizor stotina hiljada ožalošæenih ljudi na ulicama Beograda bio je potresan i mislim da odražava istinsku javnu podršku naporima da se ide napred i ostvari cilj koji dele srpski narod i medjunarodna zajednice -- da Srbija i Crna gora zauzmu svoje mesto u zajednici naroda. Taj prizor je bio dramatièan i dirljiv dokaz želje srpskog naroda da se te promene sprovedu.“
Prema reèima amerièke zvaniènice, Srbija i CG su od pada Slobodana Miloševiæa veæ mnogo uradile na poboljšanju odnosa sa medjunarodnom zajednicom time što su se èvrsto držale kursa politièkih i ekonomskih reformi koje zemlju vode demokratskom, savremenom državnom uredjenju, tržištno orijentisanoj privredi i demokratskim institucijama.
”Taj proces reformi još uvek nije završen ali naslednici g. Djindjiæa su se zarekli da æe on biti nastavljen i da æe Srbija i Crna gora samim tim zauzeti mesto medju evropskim zemljama koje im pripada. Neki aspekti tih reformi - ukljuèujuæi saradnju sa Haškim tribunalom - od posebnog su znaèaja za medjunarodnu zajednicu. Na sahrani g. Djindjiæa i neposredno posle atantata videli smo ogromu javnu podršku borbi pokojnog premijera protiv organizovanog kriminala i spone izmedju organizovanog kriminala i ratnih zloèinaca i politièkih ekstremista... Stupanjem u borbu protiv tih grupa premijer Djindjiæ je povukao pravi potez za buduænost Srbije i Srbije i Crne gore... G. Zivkovic i drugi èlanovi vlade su izrazili rešenost da se bore protiv organizavanog kriminala, a medjunardona zajednica i SAD rešenost da te napore podrže.“
Amerièka zvaniènica je naglasila da ti koraci nisu važni iskljuèivo za odnose sa medjunarodnom zajednicom, veæ i za dobrobit Srbije i Crne gore i buduænost njihovih naroda. Osvrèuæi se na vanredno stanje, Dženet Boug je istakla da ono što je važno jeste da Srbija ostane na putu demokratskih reformi.
”Tamošnje voæstvo je naglasilo da æe se to i ostvariti i da je vanredno stanje privremeno... Èini mi se da je novi premijer Živkoviæ rekao da vanredno stanje neæe trajati duže od kraja aprila i izrazio predanost što skorijem povratku normalnom funkcionisanju zemlje... Vladi svakako predstoji veliki zadatak u traganju i izvodjenju pred sud pripadnika organizavoanog kriminala i izvršioca ubistva premijera Djidjiæa... Nova vlada, g. Živkoviæ i drugi izrazili su rešenost da se optuženi za ratne zloèine izruèe u Hag i mi i medjuanrodna zajednica ih u tome podržavamo.“
Dženet Boug ukazuje da ove godine pomoæ SAD Srbiji treba da bude oko 110 miliona dolara, i da æe -- prema zakonu -- državni sekretar Pauel podneti Kongresu odluku o serifikaciji do 15 juna. Ona je odbila da da ikakve prognoze o tome rekavši da je u ovom trenutku prerano nagadjati o odluci sekretara Pauela. Pomoænicu zamenika Državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, Dženet Boug takodje pitamo da li je zbog fokusa na ratu u Iraku Balkan izgubio na važnosti na vašingtonskoj listi prioriteta.
”Tokom proteklih nekoliko godina pokazujemo postojanu predanost Balkanu. Slièna pitanja su nam postavljana posle tragedije 11. septembra, posle operacije u Avganistanu. Na Balkanu smo itenzivno angažovani i diplomatski i politièki, ove godine tom regionu dodeljujemo znatnu pomoæ -- ukupno 500 miliona dolara. Naše trupe u S-foru i K-foru uèestvuju u mirovnim misijama uprkos potrebi za snagama drugde; i uprkos našim nastojanjima u Iraku i Avganistanu. Stoga mislim da smo vrlo jasno pokazali svoju predanost regionu i Srbiji i Crnoj gori.
