Predsednik Buš želi da tokom narednih šest meseci Kongres odobri 74 milijarde i sedam stotina miliona dolara za pokirvanje ratnih troškova u Iraku, za pružanje humanitarne pomoæi toj zemlji i za poveæane mere bezednosti u samim Sjedinjenim Državama kako bi se predupredili teroristièki napadi. Džordž Buš je taj zahtev podneo kao dodatak saveznom budžetu, posle današnjeg brifinga u Pentagonu. Prema reèima predsednika Buša, Kongres bi morao da odobri ta sredstva u roku od tri nedelje.
”Radi se o hitnoj potrebi. Dodatak za ratne potrebe direktno je povezan sa pobedom u vom ratu i sa obezbedjenjem mira koji æe ratu uslediti.“
Predsednik je upozorio Kongres da na njegov zahtev ne odgovori dodavanjem posebnih izdataka. Neke demokrate u zakonodavnom telu kritikovale su Belu kuæe da ne èini dovoljno kako bi se pomoglo državama i lokalnim upravama da pokriju troškove poveæanih mera bezbednosti. Predsednik Buš se sastao juèe sa kongresnim liderima radi razgovora o troškovima rata i obnove. Prema reèima jednog višeg zvaniènika u Bušovoj adminsitraciji, ti napori æe takodje biti finansirani zamrznutim iraèkim sredstvima i prihodima od prodaje iraèke nafte. Preko 80 odsto dodatnih sredstva koje traži predsednik, biæe utrošeno na potrebe vodjenja rata, što ukljuèuje transport trupa, njihove plate i nabavku dodatnih krstraæenih raketa i visokotehnologške municije kojm æe biti zamenjena ona koja se trenutno koristi u Iraku. Predsednik Buš takdoje želi da se preko 2 milijarde dolara odvoji za pomoæ i obnovu Iraka i preko 5 milijardi za neutralisanje ekonomskih gubitaka iraèkih suseda i koalicionih partnera.
”Naša kampanja u Iraku obuhvata i pružanje pomoæi koalicionim partnerima i prijateljima na Bliskom istoku. Zahtev za sredstvima upuæen Kongresu pomoæiæe da se ublaži ekonomski teret nametnut tim zemljama zbog pružanja pomoæi našim operacijama.“
Prema reèima jednog visikog zvaniènika u Bušovoj administraciji, radi se o Pakistanu, Izraelu, Jordanu i Turskoj. Predsednik Buš je rekao da æe sredstva biti upotrebljena i za finansiranje anti-teroristièkih operacija u Avgansitanu, na Filipnima i drugde. Amerièki predsednik je zatražio preko 4 milijarde dolara za amerièki Sekrtarijat za pravosudje i novi Sekretarijat za unutrašnju bezbednost kako bi se omoguæila dodatna zašitita u samoj zemlji tokom ovog -- kako je predsednik Buš rekao - ”razdoblja neizvesnosti i poveæanih mera bezbednosti.“
”Obezbediæemo sredstva za èuvanje naših granica, za pomoæ Ef-Bi-Aju da motri na domaæe pretnje u ovom razdoblju rata, i za dodatno finansiranje Obalske straže kako bi se oèuvala bezbednost luka u SAD i na Bliskom istoku.“
Zahtev predsednik Buša za dodatnim sredstvima pokriæe period do kraja septembra, i njime nisu predvidjeni verovatni dodaci za sledeæu fiskalnu godinu. Bušovim zahtevom je okonèano višenedeljno nagadjanje u Vašingtonu o poèetnim troškovima rata, i u jeku rastuæe zabrinutosti amerièkog Kongresa oko finansiranja sniženja poreza. To sniženje poreza, koje je inicirao predsednik Buš, tokom narednih 10 godina smanjiæe prihode koji se ulivaju u državnu kasu za 726 milijardi dolara.