Prve grupe novinara su se pre gotovo nedelju dana pridružile odredjenim jedinicama mornarièke i obiène pešadije. Pridruživanje je novi koncept koji Pentagon naziva eskperimentalnom otvorenošæu vojske. Ratni izveštaè koji je pridružen nekoj od jedinica, ne samo da ima pravo da intervjuiše, fotografiše i snima sve vojnike iz te jedinice, nego i da živi sa njima. To znaèi da ratni izveštaèi spavaju i jedu sa vojnicima i marincima, da su pre toga prošli kroz osnovnu obuku u korišæenju zaštitnih maski i odela za ABH zaštitu i da æe morati da iskuse sve aspekte vojnièkog života - spavanje u šatorima, borbu sa pustinjskom olujom i neumoljivim suncem, kao i rizik gubitka života u borbenim situacijama. Ceo koncept zasnovan je na ideji da æe novinari na ovaj naèin dobiti informacije iz prve ruke, odnosno da æe biti svedoci ratnih dešavanja. Pentagon je ovaj projekat zamislio kao ruku pomirenja upuæenu medijima koji su bili ogorèeni zbog uskraæivanja prilaza ratištu u Zalivskom ratu, poèetkom devedesetih. Osim ublažavanja sumnjièavosti i neprijateljstva izmedju vojske i medija, ova mera æe u sluèaju pozitivnog ishoda pomoæi vojsci da poboljša svoj ugled u javnosti. Novinari æe tako dobiti priliku da po prvi put od Vijetnamskog rata budu prisutni u samim ratnim dejstvima. U Kuvajtu se nalazi više od 450 novinara, a još 200 je na brodovima i u amerièkim bazama širom regiona Persijskog zaliva. Neki od njih navode da su i vojska i mediji možda isuviše oèekivali od ovog aranžmana. Novinar magazina ”National Journal Weekly“ iz Sjedinjenih država Džejms Kitfild je 15-godišnji veteran ratnog izveštavanja.
”Svi mi imamo zamisao gde bismo želeli da se nalazimo u toku rata. Mislim da amerièka vojska ima velike probleme u pokušajima da svima ugodi i da mnogima želje neæe biti ispunjene. Ipak dajem vojci plus za pokušaj jer je reè o potezu dobre volje usred ratne situacije.“
Oficir za odnose sa javnošæu Petog korpusa amerièke pešadije, kapetan Tom Brajant, umanjio je znaèaj nesuglasica izmedju novinarskih želja i armijske stvarnosti. On istièe da je proces pridruživanja novinara u Petom korpusu prošao izuzetno dobro, imajuæi u vidu da su desetine novinara i fotoreportera podneli zahteve za izveštavanje sa same linije fronta. Brajant ipak priznaje da je ispunjavanje svih zahteva i potreba bilo preveliki izazov.
”Veæina novinara je oèekivala da æe po pristizanju u jedinicu odmah skoèiti na tenk ili sesti u kamion i krenuti ka severu, iako smo ih mi upozorili da æe biti mnogo vremena za èekanje i dosadjivanje.“
Veæina pridruženih novinara su iz Amerike, tek stoninak njih su strani izveštaèi. Za veæinu, poput izveštaèa britanskog Kanala 4, Karla Dinona, ovo bila prilika da se po prvi put upoznaju sa radom amerièke vojske. Dinon kaže da je promenio mišljenje o amerièkim vojnicima.
”Svi su veoma prijateljski raspoloženi i prijemèivi. Nema mnogo prepotencije i neobuzdanosti kakva se može videti u amerièkim filmovima.“
Pentagon je obeæao da neæe cenzurisati izveštaje ratnih reportera i nedavno naredio komandirima na terenu da ne skrivaju informacije od novinara. U zamenu za to, pridruženi izveštaèi potpisali su pravilnik o tajnosti informacija koje bi mogle da ugroze amerièke vojne operacije ili bezbednost. Amerièki satirista Pi Džej O Rurk kaže da u potpunosti podržava ideju da vojska i mediji uspostavle bolje odnose, ali da misli da dve strane u najboljem sluèaju mogu biti samo prijateljski nastrojeni suparnici.
”Reporteri i vojnici nemaju mnogo sliènosti u stavovima, obrazovanju, poreklu i iskustvu. Ovakav ratni sukob privlaèi na jedno mesto mnoge novinare koji do sada nisu imali nikakva ratna iskustva. Mnogima novosteèeno iskustvo otvara oèi.“
Još se ne zna kako æe se novinari i vojnici slagati u borbenim situacijama. Rezultati ovog eksperimentalnog programa odrediæe njegovu sudbinu u buduænosti.