Predsednik Putin se nije mnogo javno izjašnjavao o Iraku, i svom ministru inostranih poslova, Igoru Ivanovu i drugim ruskim zvaniènicima ostavio je da izražavaju oštro negodovanje Moskve sve do kraja diplomatskog procesa. Meðutim, Putin se oglasio kada je predsednik Buš izdao konaèni ultimatum iraèkom lideru Sadamu Huseinu da ode iz Bagdada se suoèi sa ratom, rekavši da je rat sa Irakom velika greška koja može da podstakne najteže posledice po Irak i bezbednost sveta u celini. Dan kasnije, predsednik Putin je izrazio nešto mekši ton. U telefonskom razgovoru sa predsednikom Bušom obavljenom kasno u utorak, Putin je amerièku odluku nazvao žalosnom, ali složio se sa predsednikom Bušom da odnosi Rusije i Amerike ne bi smeli da pretpre dugoroènu štetu. Portparol Bele kuæe, Ari Flajšer je takoðe rekao da æe dve strane pokušati da spreèe da spor oko Iraka pokvari, inaèe, sve bolje odnose:
“Oni se slažu o pretnjama regionu, ali nije nikakva tajna da se ne slažu o potrebi pribegavanja sili za razoružavanje Sadama Huseina. Obojica su u telefonskom razgovoru istakli važnost održavanja dobrih amerièko-ruskih odnosa i obojica su izrazili uverenje da æe se to i ostvariti”.
Za to æe ipak biti potrebno da se uloži napor. U utorak je donji dom ruskog parlamenta, Duma, odložio na neodreðeno vreme ratifikaciju istorijskog sporazuma o smanjenju nuklearnog oružja, koji su Sjedinjene Države veæ ratifikovale. Ekspert u Centru Karnegi u Moskvi, Dmitri Trenin ukazuje da je to samo jedna od mnogih politièkih posledica koje oèekuje:
“Predviðam da æe ...odnosi krenuti nizbrdo. Takoðe bih rekao da su odnosi izmeðu predsednika Buša i predsednika Putina posle 11. septembra bili neobièno bliski, izuzetno dobri. Taj je odnos, smatram, teško ošteæen i ne verujem da æe povratiti prethodni sjaj”.
Nezavisni analitièar Pavel Felgenhauer ukazuje na cenu koju æe Moskva da plati zbog protivljenja Sjedinjenim Državama. Biæe pokrenuto, na primer, pitanje iranskog kontroverznog nuklearnog programa u Bušeru koji æe biti operativan kroz godinu dana, a koji Rusija pomaže. Ruski udeo u tom projektu mogao bi da izazove novi spor:
“Rusija bi imala mnogo jaèu poziciju da je podržala Vašington u vezi sa Irakom. ... Moskvi æe sada biti teže da ustvrdi da može da kontroliše Irance i da tehnologija koju daje neæe nikom nauditi”.
Amerièki zvaniènici su zabrinuti da bi Teheran mogao da iskoristi taj projekat za razvoj nuklearnog oružja, mada Iran tvrdi da program ima iskljuèivo mirnodopsku svrhu. Ruski zvaniènici pružaju slièna uveravanja. No, ruski analitièari predskazuju porast anti-amerikanizma u Rusija poštu su Sjedinjenih Država odluèile da stupe u rat protiv Iraka. Ato æe - kažu analitièai - predsedniku Putinu samo otežati posao oko popravljanja odnosa sa Sjedinjenim Državama, posebno u svetlu predstojeæih parlamentarnih izbora u Rusiji.