Misteriozna bolest od koje je obolelo, pa èak i umrlo, nekoliko desetina ljudi u Kini, Hong Kongu i Vijetnamu, bila je potpuno nepoznata prošle godine, kada je pomenuta grupa struènjaka poèela da razmatra stepen opasnosti od zaraznih bolesti. Èlanica grupe, Rut Berkelman, sa katedre za zdravstvenu zaštitu Univerziteta Emori, u Atlanti, kaže da pojava nove bolesti predstavlja primer tog problema:
”Tekuæa epidemija teškog respiratornog sindroma dobro ilustruje mnoge taèke u našem izveštaju - potrebu za praæenjem stanja svuda u svetu, potrebu ranog uoèavanja pojave bolesti i potrebu hitnog postavljanja dijagnoze.“
Doktor Berkelman i njene kolege kažu da je sposobnost Sjedinjenih Država da uoèe i brzo reaguju na zarazne bolesti godinama bila zanemarivana. Oni istièu da je amerièki sistem za praæenje bolesti rascepkan i tehnološki zaostao, dok lekarima širom zemlje nedostaje osnovna dijagnostièka i druga ekspertiza.
Kopredsedavajuæi grupe, Margaret Hamburg, koja se u vašingtonskoj organizaciji ”Inicijativa za odbranu od nuklearne opasnosti” posebno bavi biološkim problemima, kaže da je poveæana pažnja na suzbijanje bioterorizma doprinela sposobnosti zemlje da reaguje na epidemije, ali da ostaje mnogo toga da se uradi:
”Tokom protekle decenije Sjedinjene Države su preduzele važne mere u smislu jaèanja sposobnosti za reagovanje na infektivne bolesti. Ali još uvek smo neadekvatno pripremljeni. Moramo da uèinimo više za unapredjenje naše sposobnosti da uoèimo, spreèimo i kontrolišemo pojavu i starih i novih opasnosti od zaraza mikroorganizmima.“
Grupa nauènika pri Amerièkoj nacionalnoj akademiji nauka kaže da bi efikasno amerièko reagovanje trebao da bude globalnog karaktera, zbog brzine širenja bolesti. Oni preporuèuju Vašingtonu da poboljša sposobnost detekcije i reakcije na bolesti u svetu, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i privatnim grupama iz zdravstvenog sektora. U izveštaju se kaže da bi javne i privatne institucije morale da obezbede veæu finansijsku i tehnièku pomoæ, naroèito zemljama u razvoju, u kojima od zaraznih bolesti umire èak i polovina zaraženih.
Doktorka Hamburg je izjavila da su najkritièniji èinioci kontrole - poveæanje budnosti i laboratorijskih kapaciteta, kao i sistem za brzu razmenu podataka. Medju drugim preporukama su razvoj novih lekova i vakcina, i poboljšanje postojeæih. Da bi se spreèilo stvaranje otpornosti mikroorganizama na lekove, nauènici preporuèuju zabranu davanja antibiotika domaæim životinjama koje se koriste za ishranu.