Nema nikakve sumnje da iraèki režim Sadama Huseina poseduje hemijska i biološka oružja za masovna uništavanja, koja je veæ koristio protiv sopstvenog naroda. Ovoga meseca navršilo se 15 godina od terora koji je sproveden nad stanovnicima gradiæa Halabdža.
To mesto u kome živi 15 hiljada ljudi leži kraj iraèko-iranske granice. Košmar koji ga je zahvatio 16. marta 1988. godine, došao je bez ikakvog upozorenja. Halabdža se na svoju nesreæu našla na liniji fronta u iraèko-iranskom ratu, koji je tada besneo veæ osmu godinu. Napad na Halabdžu poèeo je iraèkim vazdušnim i artiljerijskim bombardovanjem koji je naterao stanovnike u podzemna skloništa. Nešto kasnije, iraèki helikopteri i avioni vratili su se ispuštajuæi otrovne i nervne gasove.
U smrtonosnom oblaku koji se proširio domaæe životinje su umirale, a ptice padale sa nebesa. Stanovnici su poèeli da beže iz kuæa. Priseæajuæi se toga jedan od preživelih, Nuri Hama Ali, rekao je kako su mnoge žene i deca poèeli da umiru. Težak oblak hemikalija ležao je na zemlji. Kraj puta je bilo mnogo ostavljene dece i staraca. Svi oni su trèali, zatim prestali da dišu i pomrli.
Sadamove oružane snage pobile su na ovaj naèin oko 5 hiljada nedužnih iraèkih muškaraca, žena i dece. Mnogi od preživelih i danas pate od posledica. Nekima su ošteæena pluæa, drugi su oslepeli. Napad hemijskim oružjem zagadio je i izvore hrane i vode. Medicinski struènjaci su dokumentovali da preživeli iz Halabdže èešæe oboljevaju od raka debelog creva i bolesti disajnih organa, dok je medju ženama visok procenat spontanih pobaèaja i neplodnosti.
Napad na Halabdžu nije bio ni greška niti oèajnièko delo jednog režima koji se našao u bezizlaznoj ratnoj situaciji. Umesto toga, to je bio deo namerne kampanje zvane Al-Anfal, koju je Sadam Husein pokrenuo radi ubijanja i raseljavanja pretežno kurdskog stanovništva severnog Iraka.
U jednoj studiji, koju je 1994. objavila organizacija Human Rights Watch, zakljuèeno je da je u kampanji Al-Anfal ubijeno najmanje 50 hiljada, a možda i 100 hiljada ljudi. Halabdža i Al-Anfal nisu samo istorijska poglavlja veæ i dokazi o tome šta bi Sadam Husein i njegov režim bili u stanju da uèine u buduænosti. Životi iraèkih gradjana dramatièno æe se popraviti kada Sadam Husein više ne bude na vlasti.