Debata o Iraku izazvala je duboki razdor u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Neki analitièari i diplomate postavljaju pitanje do koje mere je tekuæa kriza podrila autoritet Svetske organizacije - posebno Saveta bezbednosti. Dopisnik Glasa Amerike pri Ujedinjenim nacijama, Geri Tomas, pripremio je osvrt na moguæe posledice pomenutog razdora:
Dok jedina supersila u svetu vrši pripreme da povede rat sa ili bez odobrenja Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti se -- ukazuju analitièari -- nalazi na raskrsnici. Rasprava o Iraku podstakla je raspad starih i nicanje novih saveza. Zemlje poput Francuske i Nemaèke -- èvrsti amerièki saveznici tokom Hladnog rata -- sada se odluèno protive preduzimanju moguæe vojne akcije. S druge strane, nekadašnji komunistièki bedem, Bugarska, stala je èvrsto uz Ameriku. Robert Grej, bivši politièki savetnik u amerièkoj misiji u Ujedinjenim nacijama, kaže da sadašnja debata postavlja pitanje relevantnosti struktura Svetske organizacije:
“Ovde nije u pitanju ishod iraèke krize, veæ opstanak sistema koji je tako strpljivo graðen proteklih 60 godina”.
Džin Krasno, koautor nedavno objavljene knjige o Ujedinjenim nacijama i Iraku istièe da tekuæa debata nije samo o Iraku veæ i o oblikovanju sveta u posthladnoratovskom periodu:
“Mislim da je ovo zaista kriza Ujedinjenih nacija. To je stoga što se rasprava odnosi na strukturu sveta. Kakav odnos snaga u svetu koji se odražava u Ujedinjenim nacijama? Postoji i velika zabrinutost da se jedina supersila u svetu ponaša kao hegemon. To se ogleda u tekuæim raspravama. Radi se o debati koja je iskrena”.
Džin Krasno - inaèe izvršni direktor Akademskog saveta o sistemu Ujedinjenih nacija na univerzitetu Jel, ukazuje da se Savet bezbednosti nalzi u takoreæi beziizlaznoj situaciji:
“Savet bezbednosti se sada nalazi u položaju da šta god preduzme nije dobro. Ili æe biti gurnut u stranu ili æe stvoriti utisak da je u službi Sjedinjenih Država”.
Kao što veliki broj analitièara napominje, mnogi od kreatora spoljne politike administracije predsednika Džordža Buša su odavno skeptièni prema autoritetu Ujedinjenih nacija. Džejms Lenard, bivši zamenik amerièkog predstavnika u Ujedinjenim nacijama, kaže da æe sadašnja kriza naneti pozamašnu štetu svetskoj organizaciji. On, meðutim, dodaje da bi stvari mogle da se poprave pošto æe za obnovu posleratnog Iraka biti neophodna pomoæ Ujedinjenih nacija.
“Šteta koja æe uslediti biæe velika, ali ona æe vremenom moæi da se ispravi. Isuviše je mnogo problema u svetu, i jedina nada za njihovo rešavanje su Ujedinjene nacije.”
Oèekuje se da ce Ujedinjene nacije, kao što je to bilo i u drugim prilikama, biti pozvane da ublaže humanitarnu krizu koju bi rat sa Irakom mogao da izazove.