Radio Beograd je saopštio da su dva lica uhapšena uhapšena u vezi sa atentatom. Njihov identitet još nije saopšten.
Diplomate u Beogradu izražavaju uverenje da je ubistvo Djindjiæa povezano sa njegovom inicijativom za uvodjenje oštrih mera protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji. Prošlog meseca on je za dkalu izbegao, kako se veruje, pokušaj atentata, kada je jedan kamion na putu nadomak Beograda iznenada presekao kolonu vozila u kojoj se nalazio i Dindjiæ. Vozaè kamiona dovodjen je u vezu sa organizovanim kriminalnim grupama u beogradskim predgradjima.
Zoran Djindjiæ je bio jedan od lidera uspešne kampanje za smenjivanje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševiæa, 2000. godine. On je takodje organizovao Miloševiæevo izruèenje Medjunarodnom sudu za ratne zloèine, u Hagu, gde mu se trenutno sudi.
Uprkos jakim kritikama u javnosti zbog tog poteza, Djindjiæ je kao pragmatièan politièar isticao da Srbija mora da saradjuje sa Haškim tribunalom kako bi dobila preko potrebnu pomoæ od Zapada.
Djindjiæ je takodje predvodio nastojanja na sprovodjenju ekonomskih i politièkih reformi u Srbiji, koja je sada zajedno sa Crnom Gorom osnovala zajednièku državu. Ali koalicija grupa koje su uèestvovale u obaranju Miloševiæa doživela je ozbiljan razdor što je znatno usporilo Djindjiæevu borbu za sprovodjenje reformi.
Protivnici, ali i neki saveznici, èesto su kritikovali Djindjiæa da je previše gladan vlasti, da je èesto bio spreman na potkopavanje svojih politièkih rivala i da se previše oslanjao na Zapad. Ali njemu je takodje odavano priznanje za organizacione sposobnosti i upornost u nastojanju da integriše Srbiju sa ostatkom Evrope.
Djindjiæ je èesto isticao da ne voli da šalje Srbe pred sud za ratne zloèine, ali da je to morao da uradi kako bi Srbiju izveo iz, kako je to govorio, mraka Miloševiæevih godina.