Rðav poèetak ozbiljnog posla, kako je rad Komisije opisao njen èlan Dragor Hiber, obeležen je dugotrajnom raspravom oko izbora predsednika i oko naèina na koji æe Komisija odluèivati, tako da je veæ u startu demantovana izražena želja predsednice Parlamenta Nataše Miæiæ. Ukoliko zaista postoji dobra namera i dobra volja èlanova ove Komisije, onda æe svakako i sam akt koji treba da predložite biti akt širokog konsenzusa, rekla je Miæiæeva.
Predstavnici Demokratske stranke Srbije i srpskih opozicionih stranka predlagali su da se odluèuje apsolutnom veæinom od predviðenog broja èlanova Komisije, ali je izglasano da se odluke donose prostom veæinom prisutnih èlanova, sve dok ne bude izraðen poslovnik o radu tog tela.
Predstavnik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov protestovao je zbog takvih odluka i sa svojim stranaèkim kolegom Ðorðem Mamulom odbio da budu imenovani za zamenika predsednika Komisije uz sledeæe obrazloženje: ”Smatrali smo da ovaj posao mora da radi Skupština i poslanici i otuda ne možemo da uèestvujemo u rukovoðenju ovom Komisijom i prepustiæemo taj posao onima koji smatraju da je izvršna vlast ta koja treba da diriguje radom parlamenta,“ rekao je Mamula.
Predsednik Komisije Vladan Batiæ pozvao je sve èlanove Komisije da se uzdignu iznad uskostranaèkih interesa i doprinesu što bržem usvajanju zakona o izmeni Ustava. ”To nam je zaista neophodno radi mira, stabilnosti, buduænosti države i graðana i nadam se da æemo naæi snage i naèina da se ne trvimo i polemišemo oko trivijalnih stvari jer Ustav treba da nam bude prevashodni cilj,“ rekao je Batiæ.
Inaèe, delegacija Narodne demokratske stranke predala je zahtev Skupštini Srbije za raspuštanje republièkog Parlamenta i raspisivanje izbora na svim nivoima.
U meðuvremenu, u Beograd stigao zahtev administracije iz Vašingtona da se vlasti Srbije i Crne Gore ukljuèe u akciju presecanja mreže zaštite bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžiæa. Tu vest potvrdio je šef diplomatije Goran Svilanoviæ i dodao da je informaciju amerièke vlade našim vlastima prosledio ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, o tome šta su oni odluèili da uèine kako bi se presekli kanali finansiranja, i u tom kontekstu su spomenuli neke firme i imena i sugerisali našoj vladi da uèini koliko može kako bi spreèila ovo finansiranje.
Predsednik odbora za istinu i odbranu Radovana Karadžiæa, profesor beogradskog Pravnog fakulteta Kosta Èavoški, izjavio je da su prièu o skrivanju Karadžiæa u manastiru Ostrog izmislili njegovi progonitelji, besni što ne mogu da ga uhapse.
Ukoliko bi se Radovan Karadžiæ kojim sluèajem pojavio u Vojvodini bio bi odmah uhapšen pošto je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine Petar Iliæ upozorio optužene pred Haškim tribunalom za ratne zloèine da æe biti uhapšeni ako budu pronaðeni na teritoriji pokrajine. Inaèe, Skupština Vojvodine prošlog meseca usvojila je Deklaraciju o saradnji s Haškim tribunalom kojom je pozvala sve nadležne državne institucije da saraðuju s tim sudom.