Preko tri stotine hiljada radnih mesta je izgubljeno prošlog meseca, što je najveæi gubitak od novembra 2001. godine kada je privreda bila pogodjena neizvesnostima u vezi sa teroristièkim napadima u Vašingtonu i Njujorku. Mnoga radna mesta su izgubljena zbog mobilisanja vojnih rezervista. Finansijska tržišta su prvobitno predvidela porast zaposlenosti u februaru. No, kako ukazuje glavni ekonomista ”Banke 1,“ u Èikagu, Dajen Svonk , nekoliko faktora razjašnjava neoèekivani gubitak.
“Vremenske prilike, rat i zabrinutost. Ta tri faktora definišu današnju amerièku ekonomiju. Zapazili smo takodje da od sredine februara nije bilo uobièajenog oporavka u prodaji potrošaèke robe jer ljudi pokušavaju da se srede posle problema koje su prouzrokovale vremenske nepoogde. Tome je delimièno doprineo i porast cena nafte. Zabrinutost zbog moguæeg rata ima stvaran ekonomski uticaj.“
Cena benzina je porasla za pedeset odsto tokom protekle godine, što je takodje doprinelo usporavanju ekonomske aktivnosti. Neki ekonomisti smatraju da podaci o nezaposlenosti nagoveštavaju da predstoji novi ekonomski pad ili recesija. Dajen Svonk odbacuje tu zabrinutost , ali priznaje da postoje sliènosti sa recesijom iz 1991. godine.
”Mnogo toga kao da se ponavlja: Buš je u Beloj kuæi, vojnici na granici sa Irakom, cene nafte su visoke i poverenje potrošaèa se srozalo. Svi govore ”oh, Bože! Ovo je repriza 1991. Medjutim, sliènosti ne znaæe istovetnost.“
Svonkova istièe da je amerièka privreda snažnija nego što je bila pre jedanaest godina, da lièni prihodi Amerikanaca i dalje rastu i da milioni kuæevlasnika plaæaju manje meseène rate za hipoteku zahvaljujuæi najnižima kamatnim stopama u prošle èetiri decenije. Svonkova takodje predvidja da æe cene nafte naglo pasti narednih meseci.