Kurdi su živeli u zapadnoj Aziji hiljadama godina. Tu ne-arapsku etnièku grupu je pokoravao niz imperija, od Mongola, preko Arapa do Turaka, i bila je izložena raznim nivoima represije od strane današnje Turske, Iraka, Irana i Sirije. Medjutim istorija Kurda u Iraku od kako je Sadam Husein došao na vlast, 1979. godine, bila je ispunjena posebno brutalnim nasiljem, uništenjem sela, upotrebom hemijskog oružja, smræu stotina hiljada ljudi. Zbog toga mnogi Amerikanci kurdskog porekla podržavaju upotrebu sile u cilju promene režima u Bagdadu:
”Tamo je veæ ionako rat. Svaki dan snage Sadama Huseina ubijaju hiljade ljudi. To je komplikovano. S jedne strane rat nije dobar. Medjutim, u ovoj situaciji, ukoliko oni zbace Sadama Huseina i one oko njega, ja sam za rat.“
Pajman Halmat sada živi u Sjedinjenim Državama, ali je odrasla u Sulejmaniji u severnom Iraku i radila tamo kao nastavnik. Njen muž je takodje bio nastavnik u Iraku. Kad su on i neki njegovi studenti osnovali lokalnu radio stanicu, iraèke vlasti su poèele istragu.“
”Zvali su ga, postavljali mu pitanja i nisu mu dozvoljavali nigde da ide. Konaèno je preko prijatelja u Americi primljen na univerzitet i napustio je Irak.“
Mada porodica Halmat živi u Sjedinjenim Državama oko dvadeset pet godina, Pajman Halmat kaže da nevolje koje su pretrpeli Kurdi pod Iraèkim režimom još uvek žive u njenom seæanju: ”Kurdski narod nije imao nikakvu nadu i živeo je u strahu. Živeli su u strahu od iraèke obaveštajne i tajne službe, pa su uvek ostajali kod kuæe zatvarajuæi vrata rano uveèe.“
Situacija je sada nešto bolja. Od Zalivskog rata 1991. godine, iraèki Kurdi imaju sopstvenu regionalnu vladu na severu Iraka, što je, kako mnogi smatraju, korak ka nezavisnom Kurdistanu. Kad je Sara Omar prošlog leta otišla iz Amerike u posetu Iraku, otkrila je da je tamošnji život bio lakši no ranije:
”Zapravo sever Iraka se veoma razlikuje od ostatka Iraka, kad je u pitanju sloboda.“
Mnogi Amerikanci kurdskog porekla, poput Tanje Gili, vide vojnu akciju protiv Sadama Huseina kao priliku da se ta sloboda proširi na ceo Irak. Pajman Halmat se slaže da je rat jedini naèin da se dovedu mir i prosperitet u Irak, posebno u severnu oblast.
”Nadam se da æe ljudi živeti u miru, bez strahovanja u sopstvenom domu. Nadam se da æemo jednog dana moæi bez straha od pogubljenja ili torture da poseæujemo Irak.“ Medjutim, sudeæi po Vafi Salman, sa Instituta za blisko istoène i afrièke studije, rat bi bio loš za Kurde. Gospodja Salman, Arapkinja iz Iraka, protivi se vojnoj akciji protiv te zemlje: ”Mislim da Iraèani koji su za rat usko posmatraju stvari. Nisu nauèili iz grešaka i iskustava iz prošlosti. Ako bi sada izbio rat, Kurdi, koji su veæ pod podeljenim rukovodstvom, patili bi isto toliko, ako ne i više od bilo kog drugog u tom regionu.“ Gospodja Salman kaže da je znaèajnije da medjunarodne organizacije iznose u javnost kršenja ljudskih prava u Iraku, i da bi to moglo da ublaži patnje u tom regionu. Medjutim, za iraèke Kurde koji žive u Americi, san o slobodi je jak motiv za podršku ratnoj opciji.