R.G.: “Mene je knjiga još jednom podsetila koliko je novinarstvo dragoceno i krhko i koliko je teško održati integritet te profesije u ratu -- posebno u post-komunistièkim društvima u kojima su nacionalisti preuzeli vlast. Nezavisno novinarstvo nije lako održavati ni u slobodnim društvima. Knjiga me je ponovo podsetila na èinjenicu da novinari moraju neprekidno da se bore da ne bi od budnog oka javnosti postali apologete vlasti. Upravo se to dogodilo veæini vodeæih medija u bivšoj Jugoslaviji”.
J.J.: Na panelu je pomenuto da bi iskustva u preobražaju medija steèena na Balkanu mogla da budu korisna u moguæem posleratnom Iraku?
R.G.: Glavna lekcija koja se može primeniti u Iraku ili nekoj drugoj post-konfliktnoj sredini, jeste možda ta da kada su mediji pod èvrstom kontrolom države ili partije, a cilj je promena režima, bitno je da se omoguæi prelazni period, u kojem bi se mogla izvršiti promena vlasništva i pomoglo osnovanje zaista nezavisnih medija. To, na primer, nije uraðeno u Bosni i Hercegovini. Kao što je ambasador Kauzlariæ rekao u diskusiji, meðunarodna zajednica je u stanju da obezbedi pomoæ u obuci novinara i medijskoj opremi, ali ne može da finansira operativne troškove medija. Meðunarodna zajednica treba dobro da razmisli i utvrdi naèine kako da se takvi problemi prevazidju.
J.J.: U èemu se razlikuje amerièko novinarstvo od novinarstva drugih zemalja?
R.G.: Jedna od glavnih razlika izvire iz prirode amerièkog politièkog sistema i naèina na koji se formira amerièka spoljna politika. Za razliku od gotovo svih drugih zemalja u svetu, amerièka vlada, èak i sadašnja administracija predsednika Buša, mora da vodi raèuna o domaæem javnom mnjenju i mišljenju Kongresa. Svaka vlada nastoji da stekne njihovu podršku. Mediji su ti koji informišu javnost i Kongres, koji èesto deluje na osnovu medijskih informacija. Na primer, tokom sukoba na Balkanu Kongres je bio izuzetno uznemiren dogaðajima, naroèito u Bosni i Hercegovini, gde su vršeni strašni zloèini. No, tadašnja amerièka vlada je nastojala na sve moguæe naèine da sve to ignoriše. Ako biste uporedili amerièke medije sa medijima drugih zemalja -- a poznajem izveštavanje evropskih medija jer u vreme ratova na Balkanu živeo u Evropi -- mogli biste da zakljuèite da su mediji u skoro svim kljuènim evropskim zemljama veoma èesto ignorisali èinjenice i pisali u skladu sa politikom svojih vlada. Smatram da je amerièka štampa mnogo nezavisnija i da mi jednostavno pišemo onako kako vidimo dogaðaje. Nismo iskrivljavali èinjenice da bismo zadovoljili neèije planove o ishodu balkanskih sukoba. Dodatna razlika izmeðu amerièke i štampe u drugim zemljama je i to što je našim novinarima profesionalno zabranjeno da u izveštaje unose liène komentare i stavove. U evropskom novinarstvu je gotovo pravilo da novinar izvesti, a onda ubaci i svoj lièni komentar. Mislim da se time prelazi crta profesionalnosti, i to nije dobro.