S obzirom da nemaju diplomatske odnose sa Pjongjangom Sjedinjene Države se konsultuju sa svojim regionalnim saveznicima o tome kako najbolje da reaguju povodom incidenta sa presretanjem aviona, koji se opisuje kao najozbiljniji te vrste od kako je Severna Koreja oborila jedan amerièki špijunski avion 1969. godine. U nedelju su naime, èetiri severno korejska borbena aviona pratila jedan ne-naoružani avion amerièkih vazduhoplovnih snaga, tipa KC-135, u medjunarodnom vazdušnom prostoru iznad Japanskog mora i u jednom trenutku prišla na 20 metara od njega. Bio je to najnoviji u nizu, kako funkcioneri opisuju, provokativnih poteza Pjongjanga od oktobra, kad je administracija predsednika Buša saopštila da je Severna Koreja priznala da tajno obogaæuje uranijum, što predstavlja kršenje nekoliko medjunarodnih sporazuma ukljuèujuæi nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Državama, iz 1994. godine. U decembru, Severna Koreja je proterala inspektore Ujedinjenih nacija iz nuklearnog kompleksa èija aktivnost je bila zamrznuta u skladu sa sporazumom iz 1994. godine, i krajem prošlog meseca ponovo aktivirala reaktor u tom objektu. Analitièari vide to poveæanje tenzije kao nastojanje Severne Koreje da izvrši pritisak na Sjedinjene Države da zapoènu direktne razgovore o sporazumu o nenapadanju i o novoj pomoæi. Medjutim, administracija predsednika Buša želi multilateralne razgovore i smatra da ne bi trebalo Severnu Koreju nagradjivati za loše ponašanje. Na juèerašnjem brifingu za štampu, predstavnik Stejt Departmenta Rièard Bauèer je rekao da svaki sukcesivni potez Pjongjanga èini samo još oèiglednijim ”njegovo prkošenje medjunarodnoj zajednici“:
”Naš cilj je da putem uporne diplomatije osiguramo da Severna Koreja shvati da sa svakim od ovih koraka gubi. Sve beneficije i izgledi koje je imala za bolje odnose sa zemljama sveta se narušavaju svakim od ovih koraka. U jednom trenutku, Severna Koreja mora da shvati da neæe postiæi ništa preduzimanjem daljih takvih koraka,“ rekao je Bauèer.
U Beloj kuæi predstavnik Ari Flajšer je rekao da predsednik Buš takodje veruje da to pitanje može biti rešeno diplomatskim putem. Mada je u intervjuu za štampu u ponedeljak predsednik rekao da upotreba vojne sile nije iskljuèena, iako samo kao poslednje pribežište. Administracija nije javno povukla ”crvenu crtu“ preko koje bi svaka dalja akcija Severne Koreje promenila amerièki stav. Medjutim, u ponedeljak je State Department saopštio da bi bilo kakvi potezi Pjongjanga da preèisti upotrebljeno nuklearno gorivo, ili da sprovede nuklearnu probu, bilo pitanje od velike zabrinutosti za èitavu medjunarodnu zajednicu i “imalo ozbiljne konsekvence“. Amerièki odbrambeni funkcioneri su juèe naveli da su 24 bombardera velikog doleta poslata na pacifièko ostrvo Guam, u vezi sa zastojem sa Severnom Korejom. To prebacivanje aviona je, kako se veruje, signal Pjongjangu da ne potcenjuje amerièke vojne sposobnosti u vreme kad je Pentagon u velikoj meri fokusiran na moguæi rat sa Irakom. Funkcioneri istièu da je odluka o premeštanju tih aviona doneta prošlog petka, pre vazdušnog incidenta izmedju amerièkog špijunskog aviona i severno korejskih borbenih aviona.