Nakon neprekidnog rasta krajem devedesetih godina, dolara je u posednjih 14 meseci izgubio oko 10 procenata svoje vrednosti u odnosu na druge svetske valute. U odnosu na evro taj pad je jos veæi i iznosi oko 30 procenata. Fred Bargsten ukazuje da je pad vrednosti dolara pozitivna stvar koja nije imala razrajuæi uticaj. On se nada da æe dolar ove godine pasti za jos deset procenata kako bi se ponovo stvorio balans u svetskoj ekonomiji. Bergstin istièe da èak i uz èinjenicu da je ekonmoski rast Sjedinjenih Država usporen, on još uvek mnogo brži nego u Evropi ili Japanu, sto prema njegovom misljenju znaèi da su male šanse da doðe do drastiènog pada dolara.
”Ako se u obzir uzmu dve èinjenice - pozitivna perspektiva amerièke ekonomije i neizvesna perspekitva evropske, pa èak i japanske ekonomije, misilim da je postoji jako mali rizik da se pad dolara ubrza i pretvori u sunovrat“.
Fred Bergstin, koji je glavni autor izveštaja pod nazivom “Precenjenost dolara i svetska ekonmija“, istièe da je rast dolara od 40 procenata u periodu od 1995 do 2002 godine, pogoršao amerièki trgovinski deficit, dok su amerièki proizvoðaèi bili nekonkretni na stranim tržištima. Još jedan od autora izveštaja, Mustafa Muhataram, glavni ekonomisita komapanije Dženral Motors, smatra da bi Japan i Kina trebali zaustaviti manipuliranje svojim valutama, svesno ih držeæi nižim od realne vrednosti, kako bi njihovi izvoznici bili konkurentniji na amerièkom tržištu.
“Poèinjemo da èujemo žalbe iz Japana da Kina interveniše na tržištu kako bi zadržla reminbi nisko i da bi trebalo da bude prisiljena da sa takvom praksom prestane. Smatram da je smešno da zemlja poput Japana, koja praktièno konstantno interveniše ne tržištu, sada poziva neku drugu zemlju da prestane sa intervencijama. Medjutim èinjenica je da se nalazimo u svetu, sa, da se tako izrazim, jednim motorm, posto jedino amerièka ekomija beleži znaèajan rast, i normalno je da svi žele da se ukljuèe u konkuretnu devalvaciju sa ciljem da budu konkurentni na amerièkom tržištu koje raste“.
Fred Bergstin se slaže da Japan veæ duže vreme drži jen suviše nisko, kao i da Kina veštaèki održava svoju valutu nisko u odnosu na dolar na osnovu takozvaniog nezvaniènog fiksnog kursa. Bergstin istièe da je krajnje neodgovorno što Kina u rezervi drži skoro 243 milijarde dolara, sto je vise od bilo koje druge zemlje, izuzev Japana èije dolarske rezerve iznose 436 milijardi.