Ministar pravde Vladan Batiæ izjavio je na konferenciji "Strategija reforme pravosuða u Srbiji" da je prioritet pravosudnih organa u ovoj godini borba protiv organizovanog kriminala i osposobljavanje domaæeg sudstva da vodi procese za ratne zloèine. Batiæ je objasnio da se najavljene reforme oslanjaju na rešenja u buduæem ustavu Srbije i nemaju dodirnih taèaka sa normativnom reformom koja traje. Predstavljanje strategije bio je povod za još jedan sukob ministra pravde i predsednice Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarkoviæ. Govoreæi o nasleðenim problemima Batiæ je istakao da ne mogu da se dogaðaju greške u radu pravosuða za koje niko ne odgovara. ”Za mene je bitno da imam jednoglasnu podršku Vlade Srbije i njenog premijera, podršku èitave javnosti i 95 odsto sudija u Srbiji,“ rekao je ministar Batiæ.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkoviæ smatra da je pravosuðu potrebno stabilno društveno i politièko stanje i podrška javnosti i istièe da je potrebno sprovesti lustraciju u pravosuðu, ali da to mora da bude uèinjeno na zakonit naèin uz poštovanje ljudskih prava u svim sektorima. Pretnja lustracijom ruši autoritet suda, smatra Leposava Karamarkoviæ. ”Istovremeno se napadima na sudije i sudove i pretnjom lustracijom gubi kredibilitet pravosuða, što izaziva povratno dejstvo, pojaèava se nezakonitost, ljudi gube poverenje u pravosuðe, a možda i poverenje u izvršnu vlast,“ kaže Karamarkoviæ. Savet za reformu pravosuða predstavio je strategiju reforme, koja bi trebalo da se završi do kraja 2003. godine. U okviru ustavnog prava predviðeno je da se do maja ove godine izrade predlozi ustavnih odredbi o naèelima i organizaciji pravosuða u ustavnom sudstvu. Pored toga, kod pravosudnih funkcija uvešæe se nove, kao što je narodni advokat ilio obudsman.
U okviru drugog razvoja dogadjaja, zahtev Slovenije i Hrvatske kojim je blokirano 55 miliona dolara firmi i banaka iz Srbije i Crne Gore u Sjedinjenim Amerièkim Državama mogao bi ozbiljno da uspori i pokvari zapoèete ekonomske odnose meðu državama u regionu.
Šef jugoslovenske delegacije na pregovorima o sukcesiji, a sada èlan Stalnog komiteta za primenu sporazuma o sukcesiji, profesor Dobrosav Mitroviæ, izjavio je za Glas Amerike da su na tom novcu u pregovorima o sukcesiji insistirali Hrvati i da je njihov zahtev odbijen jer to nije bio državni veæ novac preduzeæa i banaka. ”Taj novac je odblokiran dok je novac podeljen sukcesijom još blokiran, dok Sporazum o sukcesiji ne stupi na snagu,“ kaže profesor Mitroviæ, upozoravajuæi da Hrvatska još nije ratifikovala taj sporazum.
”Hrvatska ide prema sredstvima srpskih firmi i banaka, tvrdeæi da ona treba da se dele iako je sukcesija završena. Sada æe ove naše firme èije su pare ponovo blokirane morati da uzmu pravne zastupnike u Americi i da idu na sudove da bi dobili svoje pare, a Hrvatska æe verovatno platiti troškove svega toga,“ rekao je profesor Mitroviæ.
Predsednik komisije za sukcesiju Miroljub Labus potvrdio je da su Sjedinjene Amerièke Države ponovo zamrznule 55 miliona dolara novca firmi i banaka iz Srbije i Crne Gore, na zahtev Hrvatske i Slovenije, i ocenio da tužbe tih zemalja nemaju nikakav izgled na uspeh jer zamrznuta sredstva nisu predmet Ugovora o sukcesiji. Labus je ukazao na još jedan negativan aspekt ovog dogaðaja. Ove tužbe ne pokazuju dobru volju da se realizuje ugovor o sukcesiji, niti pokazuju dobru volju da se prodube meðusobni odnosi, kaže Labus, pitajuæi se zašto to dolazi sada kada ”sa naše strane postoje jasne želje da se srpsko tržište otvori za hrvatske i slovenaèke proizvode i kad s druge strane imamo interesovanje da produbimo meðusobne ekonomske odnose. Mislim da je sve ovo znak jedne loše volje koja neæe doprineti smirivanju prilika i normalizaciji odnosa na Balkanu,“ ocenio je Labus.
Inaèe. Sjedinjene Amerièke Države su krajem decembra prošle godine odluèile da odmrznu oko 100 miliona dolara firmi i banaka iz Srbije i Crne Gore blokiranih poèetkom rata u bivšoj Jugoslaviji. Odluka o deblokadi je postala punovažna 25. februara 2003. godine.