Srpski ministar pravde Vladan Batiæ izjavio je da je razoèaran presudom Haškog tribunala kojom je Biljana Plavšiæ osuðena na 11 godina zatvora. Imajuæi u vidu šta je tražilo Tužilštvo, a šta je predlagao branilac to je oèekivana kazna, izjavio je Batiæ, dodajuæi da je od same kazne važnije gde æe je Plavšiæeva služiti, jer veruje da æe za to biti izabrana država u kojoj se osobe starije od 70 godina oslobaðaju služenja kazne.
Pre nego što je Haški sud doneo presudu, srpski premijer Zoran Ðinðiæ ponovio je na konferenciji za novinare svoj odranije poznati stav poštovanja za odluku Biljane Plavšiæ da prizna krivicu i tako individualizuje odgovornost za ratne zloèine.
Inaèe Ðinðiæ pred novinarima nije iskljuèio moguænost da je 21. februara pokušano njegovo ubistvo. Ako se zaista ispostavi da je pokušano ubistvo to samo svedoèi da je organizovani kriminal u Srbiji sateran uza zid, rekao je Ðinðiæ i dodao da visok stepen razumevanja sudova za osumnjièene iritira graðane Srbije što daje za pravo ministru pravde Vladanu Batiæu da preduzme radikalne mere.
Razgovor sa novinarima Ðinðiæ je poèeo izjavom da ne postoji nièija zasluga za 5. oktobar 2000. godine koja bi morala sada da bude honorisana, niti da zbog toga postoji bilo kakav dogovor o amnestiranju bilo èijih kriviènih dela. Govoreæi i novom ustavu, Ðinðiæ je izrazio uverenje da on može biti usvojen za šest i da Srbiju mora definisati kao modernu, jaku i jedinstvenu zemlju spremnu za evropske integracije. ”U sluèaju da se ne može postiæi saglasnost oko ove koncepcije jedinstva države, onda ne preostaje ništa drugo nego da se i pre samog usvajanja Ustava raspišu izbori i graðanima predoèe moguænosti. Sve drugo bilo bi trošenje mandata koji smo dobili da zemlju uvedemo u 21. vek i da ona postane uspešna i efikasna,“ rekao je Ðinðiæ.
Srpski premijer naglasio je da ekonomske reforme ostaju kljuèni prioritet njegovog ministarskog kabineta ali je još jednom istakao da bez promene koncepcije koju meðunarodna zajednica sprovodi na Kosovu nema ni stabilnosti ni trajnog mira, a ta promena treba da bude priznanje srpskom narodu konstitutivnih prava i njihovo institucionalizovanje. Upitan da prokomentariše formiranje zajednice srpskih opština na Kosovu Ðinðiæ je rekao da podržava sva nastojanja lokalnih Srba da izgraðuju svoju infrastrukturu i da se bore za svoja prava, i da u tome ne vidi nikakvu suprotnost sa konceptom decentralizacije, kao i da se ne slaže sa gospodinom Štajnerom da je to protiv Rezolucije 1244.