Portparol britanskog premijera Tonija Blera je saopštio da Britanija i Sjedinjene Države preduzimaju, kako je doslovno rekao, “poslednji prodor ka miru”, pokušavajuæi da obezbede prihvatanje nove rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se Sadamu Huseinu nareðuje da se razoruža. Iz Londona se javlja dopisnik Glasa Amerike Tom Rivers.
Prema saopštenju portparola britanskog premijera, nacrt rezolucije æe za nekoliko dana biti predstavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a oèekuje se da æe se glasanje održati sredinom iduæeg meseca. On je ukazao da to znaèi da æe naredne tri nedelje imati odluèujuæu važnost - ukoliko se želi izbegavanje rata. Iraèkom lideru se ostavlja toliko vremena da preda hemijska i biološka oružja kojima, kako se pretpostavlja, raspolaže, ili æe biti napadnut. Bler o tome treba prekosutra da obavesti poslanike u Britanskom parlamentu. Narednog dana, u sredu, Donji i Gornji dom Parlamenta æe odvojeno raspravljati o iraèkoj krizi.
Meðutim, britanski premijer i dalje treba da ubedi veæinu Britanaca. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se veæina stanovnika Velike Britanije protivi ratu bez rezolucije Saveta bezbednosti. Èak su i oni koji smatraju da je stav premijera Blera ispravan - duboko uzdržani. U intervjuu na programu Bi-Bi-Si-ja, bivši premijer Džon Mejdžor, koji je uputio hiljade britanskih vojnika u Zalivski rat 1991, izjavio je da je uveren da bi vojna akcija protiv Sadama Huseina mogla da ima nesagledive posledice. Mejdžor je podsetio kako su Iraèani prilikom tadašnjeg povlaèenja zapalili naftne izvore u Kuvajtu.
“Oni bi isto tako mogli da uz pomoæ oružja zapale naftne izvore u Saudijskoj Arabiji, ili Kuvajtu, ili bi mogli, naravno, da upotrebe oružje i bojeve glave da napadnu bilo Saudijsku Arabiju bilo Izrael, možda i hemijskim oružjem. Cilj takve akcije bi, naravno, posebno u sluèaju Izraela, bilo uvlaèenje Izraela u rat u nadi da æe to da stvori širu arapsku koaliciju, da zamuti vodu i izazove maksimalan haos”, smatra biši britanski premijer Mejdžor.
Osim opasnosti koju bi izazvalo saterivanje Sadama Huseina u æošak, Mejdžor je ukazao da bi proces stabilizacije postsadamovskog Iraka bio veoma složen i da bi trajao daleko duže nego što pomišlja veæina ljudi. Amerièki, britanski i australijski vojnici bi mogli da uðu u Bagdad kao oslobodioci, istakao je bivši britanski premijer, ali bi moglo da se dogodi da tek tada shvate da æe tamo kao èuvari mira ostati mnogo duže.